EU „šamar“ Srbiji: Veze sa Moskvom dovode u pitanje evropske integracije

Evropska unija (EU) uputila je niz kritika Srbiji zbog održavanja bliskih veza na visokom nivou sa Ruskom Federacijom. U Izveštaju EK o napretku za 2023. godinu, objavljenom u četvrtak, Brisel je istakao da su ovi odnosi otvorili pitanja o strateškoj orijentaciji Srbije.

Srbija je angažovana u pristupnim pregovorima sa EU od 2014. godine i, prema pregovaračkom okviru, od Beograda se očekuje da postepeno usklađuje svoju politiku prema trećim zemljama sa politikama i stavovima EU, uključujući restriktivne mere.

“Srbija je nastavila da razvija intenzivne odnose i strateško partnerstvo sa brojnim zemljama širom sveta, uključujući održavanje odnosa sa Rusijom i Kinom. Kontakti na visokom nivou i bilateralne posete iz Rusije dogodili su se, mada sa manjom učestalošću, što je pokrenulo pitanja o strateškoj orijentaciji Srbije. U oktobru 2022. zamenik ministra spoljnih poslova Rusije posetio je Beograd, gde je bio domaćin sastanka ruskih ambasadora stacioniranih u regionu. U aprilu 2023. godine, članove gornjeg doma Rusije, Saveta Federacije, koji se nalazi na listi sankcija EU, primili su predsednik Srbije, poslanici i ministar javne uprave i lokalne samouprave. Ruskog ambasadora su često i redovno primali predsednik, i zamenik premijera/ministar spoljnih poslova i ministar energetike. U maju 2023, šef Nacionalne bezbednosno-obaveštajne agencije prisustvovao je 11. međunarodnoj bezbednosnoj konferenciji u Moskvi. Prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar spoljnih poslova najavio je da će posetiti Moskvu do kraja 2023. godine. Predsednik Srbije se nakratko sastao sa ruskim predsednikom na marginama samita Pojas i put u Pekingu u oktobru 2023. godine“, navodi se u izveštaju.

Prema dokumentu, nivo usklađenosti Srbije sa evropskom spoljnom politikom bio je 46 odsto u 2022. i 51 odsto u avgustu 2023. „Neke akcije i izjave Srbije bile su u suprotnosti sa spoljnopolitičkim stavovima EU”. Očekuje se da će Srbija dati prioritet poboljšanju svoje usklađenosti sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, uključujući restriktivne mere EU, i uzdržati se od akcija koje su u suprotnosti sa spoljnopolitičkim stavovima EU“, navodi se u izveštaju.

Politički i ekonomski uticaj na medije i dalje daje razlog za zabrinutost u Briselu. Zbog toga EU preporučuje da Srbija preduzme hitne mere kako bi se suprotstavila anti-EU narativima koje šire brojni mediji i da se suprotstavi spoljnoj manipulaciji i mešanju u kontekstu ruskog agresorskog rata protiv Ukrajine.

„Međunarodni kanal na engleskom jeziku „Russia Today (RT)“ nije zabranio REM i još uvek se emituje na kablovskoj televiziji u Srbiji. Pored toga, RT je u novembru 2022. pokrenuo lokalnu multimedijalnu platformu RT Balkans na srpskom jeziku, koja je takođe ugostila vladine predstavnike u svom video formatu. Mediji su promovisali i regrutaciju vojnog osoblja za paravojnu grupu Vagner, koja je zabranjena srpskim zakonom, ali nije procesuirana od strane organa za sprovođenje zakona. Ovi mediji, zajedno sa Sputnik Srbija i drugim lokalnim medijima, proizvode i šire sadržaje koji manipulišu informacionim okruženjem u Srbiji. Takav sadržaj ima odjeka u velikom delu glavnih medija u Srbiji i širem regionu“, navodi se u izveštaju.

Prema Briselu, potrebni su dodatni napori da se istraže i krivično gone mreže za regrutovanje stranih boraca, posebno u kontekstu ruskog agresorskog rata u Ukrajini.

Prema izveštaju, Srbija ostaje zavisna od svog jedinog snabdevača gasom Gasproma i većinske ruske kontrole nad srpskom gasnom infrastrukturom i naftnom industrijom.

„Srbija mora da preduzme dalje korake kako bi smanjila ovu zavisnost od ruskih fosilnih goriva. „Srbija se ohrabruje da preduzme neophodne korake za usaglašavanje sa regulativom EU o skladištenju gasa i da ispoštuje obavezu da sertifikuje operatere skladišta gasa do prvog kvartala 2024. godine. “, navodi se u dokumentu.

Inače, EU ostaje najveći trgovinski i investicioni partner Srbije, sa 58,7% ukupne trgovine i 32,9% priliva stranih direktnih investicija u 2022. Ukupna trgovina između EU i Srbije porasla je za 27,7%, odnosno sa 30,6 milijardi evra u 2021. Nakon EU, najvažniji trgovinski partneri Srbije u 2022. godini bili su potpisnice Centralnoevropskog sporazuma o slobodnoj trgovini (10,3% ukupne trgovine), Kina (8,7%), Rusija (5,8%) i Bosna i Hercegovina (5,3%).

/The Geopost