Kina i Srbija: Šta je Beogradu donela inicijativa Pojas i put, a šta znače novi sporazumi sa Pekingom

Dok Vučić kaže da je dogovor sa Kinom „ima istorijski značaj i karakter, koji će se videti u godinama i decenijama pred nama", iz Brisela je stigla poruka da sporazumi sa Kinom neće biti dugog veka, ako Srbija uđe u Evropsku uniju.

Dok se zvanični Beograd formalno nalazi na putu ka članstvu u EU, čije članice ne mogu da potpisuju takve bilateralne sporazume, status kandidata Srbiju u tome ne sprečava, rekao je portparol EU Petar Stano.

Ali, dodao je, sporazum će morati da bude raskinut najkasnije uoči dana pristupanja bloku.

Za sada, međutim, nema jasno utvrđenog datuma za prijem Srbije u članstvo EU.

Novopotpisani sporazumi ukazuju na „kontinuitet rasta saradnje Srbije i Kine, koja već 14 godina ima formalni status sveobuhvatnog strateškog partnerstva", objašnjava Stefan Vladisavljev, programski koordinator Beogradskog bezbednosnog foruma, za BBC na srpskom.

Ali su, dodaje, i „potvrda postojećeg pravca kretanja srpske spoljne politike",

„S obzirom da će neki delovi ovog ugovora u potpunosti biti primenjeni tek za pet godina ili više, iz toga se može naslutiti da Srbija ne očekuje članstvo u EU barem u tom periodu", dodaje ovaj stručnjak.

Sporazum o slobodnoj trgovini sa Srbijom je prvi koji je Kina sklopila sa nekom od zemalja centralne ili istočne Evrope, navodi se na sajtu kineske vlade.

Srbija je bila jedna od 28 zemalja osnivača globalne Inicijative Pojas i put 2017. godine, koju je 2013. godine pokrenuo kineski predsednik Si Đinping.

Ona danas obuhvata više od 150 zemalja i međunarodnih organizacija, navode iz Instituta za Pojas i put u Beogradu u pisanom odgovoru za BBC na srpskom.

U prvoj deceniji saradnje su završeni i započeti projekti poput pruge Beograd-Budimpešta, deonica autoputa „Miloš Veliki", obilaznice oko Beograda, puteva Novi Sad - Ruma, Valjevo-Lajkovac, rekonstrukcije termoelektrane Kostolac, termoelektrane Pančevo, kao i izgradnja Pupinovog mosta u Beogradu, koji ima „poseban značaj" kao „prvi infrastrukturni projekat Kine u Evropi", dodaju.

Međutim, iako su podaci o iznosima kineskih investicija i pozajmica u Srbiji transparentni, „vrednosti specifičnih projekata, načini finansiranja i drugi podaci mogu se tražiti isključivo od nadležnih ministarstava i tela Vlade Republike Srbije", napominju iz instituta.

Iz Ministarstva saobraćaja i infrastrukture nisu odgovorili na upit BBC-ja o ukupnoj vrednosti dosadašnjih kineskih investicija u Srbiji, kao i modelu po kojem su one plasirane.

Iz Kancelarije Nacionalnog saveta za koordinaciju saradnje sa Rusijom i Kinom, kojom rukovodi bivši srpski predsednik Tomislav Nikolić, rekli su da ne žele da odgovore na pitanja BBC-ja o vrednosti kineskih investicija i dosadašnjoj strateškoj saradnji dve zemlje.

Kineski i srpski zvaničnici potpisali su Sporazum o slobodnoj trgovini, Memorandum o razmeni i saradnji u oblasti ekonomske razvojne politike, Memorandum o zajedničkom unapređenju industrijske i investicione saradnje Srbije i Kine i Srednjoročni akcioni plan o zajedničkoj izgradnji inicijative „Pojas i put".

Trgovinski dogovor podrazumeva potpuno ili postepeno ukidanje carina na uvoz robe.

Za više od 60 odsto carine će biti u potpuno ukinute kada ugovor stupi na snagu, a iz Srbije će pod tim uslovima put Kine krenuti jabuke, breskve, šljive, lubenice, žitarice, mesne prerađevine, voda, pivo, džemovi, kao i industrijski proizvodi od gvožđa i čelika, kotlovi za centralno grejanje, pumpe za gorivo, hidraulične turbine, bela tehnika, sedišta, drvo, farmaceutski i kozmetički proizvodi, sredstva za čišćenje, proizvodi od plastike, mineralna đubriva, tekstil i drugi.

Za više od 16 odsto proizvoda sa liste, carinske tarife će se postepeno ukidati i biće ukinute za pet godina, a u toj kategoriji su vino, krompir, luk, paradajz, krastavci, pečurke, grožđe i druga roba.

Gotovo 10 odsto proizvoda obe strane za 10 godina će se izvoziti potpuno bez carina, oko četiri odsto za 15 godina.

Za nešto manje od 10 odsto njih će carine nastaviti da važe i posle primene sporazuma.

Sporazum o slobodnoj trgovini podrazumeva i osnivanje Zajedničkog komiteta o slobodnoj trgovini Srbije i Kine, koji će nadgledati i ocenjivati primenu dogovora, pratiti mogućnost dodatnog uklanjanja prepreka u trgovini i drugih restriktivnih mera i nadgledati dalji razvoj sporazuma.

Ovaj dogovor predstavlja „vrhunac političko-ekonomske saradnje Srbije i Kine u poslednjih deceniju i po", ocenjuje Aleksandar Mitić, naučni saradnik u Centru za studije „Pojasa i puta" pri Institutu za međunarodnu politiku i privredu, u pisanom odgovoru na pitanja BBC-ja na srpskom.

„Sporazum o slobodnoj trgovini je logičan s obzirom na odredbe EU o tome kada i pod kojim uslovima bi on trebalo da važi, a to je eventualni dan pristupanja.

„S obzirom na neizvesnost i na nemogućnost procene kada bi do tog trenutka moglo doći, logično je da je Srbija želela da iskoristi priliku da potpiše ovakav sporazum koji u Evropi imaju još samo Švajcarska i Island", kaže Mitić.

Trgovinski sporazum će stupiti na snagu tri meseca posle ratifikacije u Kini i Srbiji.

Vučić je posle potpisivanja u Pekingu izrazio očekivanja da će se to desiti do maja ili juna naredne godine.

Ekonomista Ljubodrag Savić smatra da šansu koju je Srbija dobila nema nijedna zemlja na Balkanu, ali postavlja „pitanje kapaciteta da zadovolji apetite Kine".

„Kinesko tržište je ogromno i u tom smislu je prvi problem Srbije količina, jer na tom tržištu ne možete da se pojavite sa malom količinom robe.

„Teško će to ići ukoliko i proizvođači, i prerađivači, i trgovci, i Privredna komora i resorna ministarstva ne shvate da moraju da se udruže i da se dobro potrude da osvoje to tržište", objašnjava profesor Ekonomskog fakulteta.

U obrnutom smeru trgovinskog lanca, Kina će dobiti „još lakši pristup srpskom tržištu", napominje Savić.

„Posle ukidanja carina, kineska roba bi po logici trebalo da bude jeftinija.

„Ali to ne očekujem - verujem da će roba biti samo simbolično niža za potrošače, jer će uvoznici i trgovci veći deo tog profita zadržati za sebe", smatra ovaj stručnjak.

Prošle godine Srbija je iz Kine uvezla robu vrednu 4,98 milijardi dolara.

Izvezla je više od četiri puta manje - 1,17 milijardi dolara, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS).

Tri najveća izvoznika iz Srbije u prvoj polovini 2023. godine bile su upravo firme iz Kine - Ziđin majning iz Brestovca izvezao je robu vrednu 631,2 miliona evra, Ziđin koper iz Bora 427,5 miliona evra, a HBIS grupa, vlasnica smederevske železare, 347,3 miliona evra, objavilo je Ministarstvo finansija.

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture sklopilo je tri ugovora o izgradnji oko 300 kilometara novih puteva sa kineskim kompanijama.

Vrednost poslova je oko četiri milijarde evra, navodi se u saopštenju ministarstva.

Kineske firme gradiće brzu saobraćajnicu „Osmeh Vojvodine" dugu oko 200 kilometara, koja će prolaziti kroz Bački Breg, Sombor, Kulu, Vrbas, Bečej, Novi Bečej, Kikindu i Srpsku Crnju, rekao je ministar Goran Vesić.

Potpisan je i ugovor o izgradnji auto-puta između Beograda, Zrenjanina i Novog Sada, koji će biti dug 105 kilometara, dodao je.

Trećim ugovorom Srbija se obavezala na kupovinu pet kineskih brzih vozova za 54 miliona evra, „koji će saobraćati na pruzi Beograd - Budimpešta", a neki od njih će biti u funkciji početkom 2025. godine, izjavio je Vesić.

Prethodno je Dubravka Đedović, ministarka rudarstva i energetike, potpisala dva memoranduma o razumevanju sa kompanijom Ziđin majning tokom posete Kini, saopšteno je na sajtu ministarstva 9. septembra.

Memorandum o razvoju Donje zone rudnika Čukaru Peki podrazumeva dodatne investicije od 3,8 milijardi dolara u Srbiji, a potpisan je i Memorandum o razvoju projekta solarne elektrane od 300 megavat sati.

Dosadašnji bilateralni sporazumi Srbije i Kine

Izvor: Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije

Političke posledice

Od potpisivanja sporazuma o privredno-tehničkoj saradnji 2009. godine, Peking i Beograd su „intenzivno i u kontinuitetu unapređivali odnose", naglašava Aleksandar Mitić.

„Odnosi su prošireni i na druge sfere, od naučne, kulturne i turističke, pa i do vojne - u oblasti protivvazdušnih sistema i dronova, što je poseban raritet u Evropi, a o čemu se takođe govorilo na marginama Foruma u Pekingu.

„Uz to, pod vođstvom Sija Đinpinga, Kina je od 2013. još aktivnija i oko podrške teritorijalnom integritetu Srbije po pitanju Kosova i Metohije", kaže stručnjak iz Centra za studije „Pojasa i puta" pri Institutu za međunarodnu politiku i privredu.

Ali, kakve to posledice ostavlja na stazi spoljnopolitičkog puta Srbije koji vodi ka Zapadu?

Pre prvog dana potencijalnog članstva Srbije u EU, Beograd će morati da raskine trgovinske sporazume sa Kinom, ali i Evroazijskom unijom, rekao je Peter Stano, portparol Evropske komisije, za Radio Slobodna Evropa.

Dodao je da to „nije novi uslov, već opšte pravilo koje važi za sve zemlje kandidate".

Stefan Vladisavljev iz Beogradskog bezbednosnog foruma ocenjuje da se zbog te činjenice aranžman sa Pekingom čini „kratkoročno održivim, ali dugoročno veoma upitnim".

„Pitanje koje možemo da postavimo je da li su političko i ekonomsko približavanje EU pravi i iskreni interes Srbije u ovom trenutku.-

„Povećanjem napetosti na geopolitičkom planu, Beograd će se naći u izazovnom položaju", smatra Vladisavljev.

„Kao mala država teško da ćete moći da ostanete sami na vetrometini i doći ćete u situaciju da morate da birate prioritetne partnere, što Beograd još nije uradio", dodaje.

Inicijativa Pojas i put: Šta je Kina izgradila na Balkanu?

Srbija i Kina su postigle dogovor o formalizovanju Srednjoročnog akcionog plana za zajednički razvoj Inicijative Pojas i put od 2023. do 2025. godine.

On je „posvećen jačanju sveobuhvatnog strateškog partnerstva" i treba da dalje unapredi bilateralnu saradnje u različitim domenima", kažu za BBC iz Instituta za Pojas i put u Beogradu.

Navode i primere infrastrukturnih projekata koji su nastali u Srbiji u sklopu Pojasa i puta, poput pruge Beograd-Budimpešta, autoputa „Miloš Veliki", obilaznice oko Beograda, puteva Novi Sad - Ruma, Valjevo-Lajkovac, rekonstrukcije termoelektrane Kostolac, termoelektrane Pančevo, kao i izgradnje Pupinovog mosta.

Ipak, istraživanje BIRN-a (Balkanska istraživačka mreža) pokazalo je da u Srbiji postoji 61 infrastrukturni i poslovni projekat izrađen uz pomoć donacija ili pozajmica Kine, po čemu prednjači na Balkanu.

U Albaniji, Severnoj Makedoniji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i Grčkoj ih ima ukupno još 75, a među najvećim projektima su Most Pelješac u Hrvatskoj, auto-put u Crnoj Gori, kao i rekonstrukcija najveće grčke luke Pirej, u predgrađu Atine.

Stefan Vladisavljev ističe da su „svi projekti, a pre svega infrastrukturni" koje je Srbija sprovela u prethodnih 10 godina u saradnji sa Kinom „u nekoj meri pod okriljem te inicijative".

„U nepovoljnim uslovima, posle globalne finansijske krize, kada nije bilo lako doći do sredstava, za Srbiju je bilo jako važno da se na brz način dođe do tih sredstava i Kina je bila taj partner krajem prve, tokom druge i početkom treće decenije 21. veka.

„Pokazalo se da kineski krediti dolaze bez previše uslovljavanja, da su tamošnje kompanije bile prilično efikasne u izvođenju radova i kroz tu saradnju Srbija je dobila značajan deo infrastrukture", priča on.

Ali, napominje da ova ulaganja „nisu došla besplatno i da Srbija nije prošla bez posledica, kratkoročnih i dugoročnih".

„Pre svega, svi infrastrukturni projekti sprovedeni uz pomoć kineskih kompanija i uz kineske kredite će morati biti vraćeni, potpisivani su na duži rok, postali su deo srpskog spoljnog duga i opterećuju budžet."

Vladisavljev ukazuje i na izveštaje o negativnom uticaju kineskih kompanija na životnu sredinu, zagađenje vazduha, štetnu eksploataciju zemljišta u Boru i kršenju prava radnika u fabrici Ziđin.

„To su kratkoročni i dugoročni efekti kompromisa koje je Srbija pravila kako bi obezbedila uslove u kojima kineske kompanije danas ovde posluju.

„Oni bi mogli da utiču na nivo vladavine prava i nepoštovanje standarda, koji sutra mogu dodatno da opterete proces evropskih integracija Srbije", smatra.

Pored balkanskih država, inicijativa je stigla u „više od 25 evropskih zemalja", među kojima su „većinski zemlje centralne i istočne Evrope, ali i Austrija, Luksemburg i Portugalija", kaže Aleksandar Mitić.

„Ukupna vrednost projekata je ove godine prešla bilijardu dolara i po prvi put su investicije predstavljale više od 50 odsto ukupnog angažmana u okviru - u prvoj polovini 2023. godine 59 odsto", dodaje.

Više o globalnoj inicijativi Kine pročitajte ovde.

Mitić, međutim, uviđa razlike u stavu evropskih zemalja prema Pojasu i putu.

Srbiju i Mađarsku navodi kao primere zemalja koje čija je saradnja sa Kinom „na najvišem mogućem nivou" zbog političke volje, Grčka zbog velikog projekta u Pireju, dok su druge evropske zemlje, poput baltičkih država i Češke tokom prethodnih godina smanjile angažman pod pritiskom zapadnih sila, pre svega Amerike, ističe on.

U međuvremenu, u Srbiju je stigla i isporuka kineskog oružja, između ostalog borbeni dronovi i protivvazdušni sistem FK-3 koji leteće ciljeve može da uništava na daljini do 100 kilometara.

Kina je u protekloj deceniji poklonila Srbiji različitu vojnu opremu, od informatičke do gumenih čamaca, kamiona i bagera.

Od Otvorenog Balkana do Evroazijske unije: Kakve je još sporazume Srbija potpisivala?

Zvanični Beograd je tokom prethodnih godina sklapao još trgovinskih sporazuma, pre svega sa zemljama zapadnog Balkana i Azije.

Posle tri godine pregovora, Srbija je u martu 2019. godine potpisala sporazum o slobodnoj trgovini sa Evroazijskom ekonomskom unijom (EAEU), čije su članice Rusija, Belorusija, Jermenija, Kirgistan i Kazahstan.

Prema tom aktu, 99,5 odsto proizvoda iz Srbije plasira se bez plaćanja carina na tržište tih zemalja koje ukupno imaju više od 180 miliona stanovnika.

Ovaj ugovor bio je „neka vrsta dopune postojećih bilateralnih sporazuma", jer je Srbija u tom trenutku već imala takav sporazum sa Rusijom, ali ne i sa nekim drugim članicama unije, pojašnjava Stefan Vladisavljev.

U novembru iste godine srpski predsednik Aleksandar Vučić sastao se u Novom Sadu sa Edijem Ramom, premijerom Albanije, i Zoranom Zaevim, tadašnjim premijerom Severne Makedonije.

Epilog susreta bilo je stvaranje saradnje neformalno nazvane „Malim Šengenom", koja je trebalo da omogući „punu slobodu kretanja, prometa robe i usluga", rekao je tada Vučić.

Ova inicijativa formalizovana je 29. jula 2021. godine pod nazivom Otvoreni Balkan, a pristupile su joj Srbija, Albanija i Severna Makedonija.

Preostale zemlje Zapadnog Balkana, koje nisu članice EU, poput Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Kosova, dosad nisu pristupile ovoj inicijativi.