„Rusija preko Srbije pokušava da sačuva potencijal da naškodi Evropi“: Kako analitičari vide odnos dve zemlje?

U nedavnoj izjavi srpskim medijima Aleksandar Bocan Harčenko je između ostalog poručio da je stav Rusije da kosovski problem treba da se rešava tek posle završetka rata u Ukrajini, što je suprotnosti sa onim kako Zapad vidi rešavanje odnosa Beograda i Prištine.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i Bocan Harčenko sastali su se u utorak, a u zvaničnom šturom saopštenju otkriveno je da je razgovor vođen o aktuelnim događajima na Kosovu i dijalogu Beograda i Prištine, kao i o bilateralnim odnosima i ekonomskoj saradnji, piše Glas Amerike.

Takođe, u pismu-čestitki koje povodom Dana državnosti Srbije ruski predsednik Vladimir Putin u utorak poslao Aleksandru Vučiću ističe se da Moskva smatra Srbiju svojim pouzdani partnerom i da ceni izbalansirani spoljnopolitički kurs Beograda:

“Podržavamo Vaše napore usmerene na zaštitu teritorijalnog integriteta zemlje i rešavanje kosovskog pitanja”, napisao je Putin i naglasio da je “uveren da dalji razvoj rusko-srpskog strateškog partnerstva u potpunosti odgovara interesima naših bratskih naroda”.

Rusija pokušava da zadrži uticaj u Evropi

U razgovoru za Glas Amerike, Filip Balunović sa beogradskog Instituta za filozofiju i društvenu teoriju ističe da je samo bilo pitanje kada će se ruska diplomatija aktivnije angažovati na ovom prostoru:

“Rusija je samo saopštila kroz kanal svog ambasadora ono što mi već znamo, a to je da je Rusija isto kao neke druge zemlje na Zapadu zainteresovana za naš region i to ne zato što želi da pomogne, ne želi možda nužno ni da odmogne, ali želi da ispoštuje svoje interese. I da zadrži svoj uticaj na evropskom tlu”.

Podsećajući da su Srbija i BiH, to jest Republika Srpska, jedine dve evropske zemlje u kojima Rusija može da ostane ozbiljan međunarodni akter, Balunović smatra i da je zanimljiv trenutak u kome se Moskva pojavljuje na sceni:

“Tajming je interesantan, mislim da je on pravovremen – pre nego se zahukta možda debata oko toga da li će tako nešto biti potpisano ili ne oni su odlučili da se umešaju, pogotovu nakon ove Kurtijeve izjave, koja je, moram priznati za mene bila neočekivana, a to je da će prihvatiti ovaj sporazum načelno. Videćemo kako će se stvari odvijati kada je reč o nekim konkretnijim koracima koje će preduzimati Priština, ali svakako na površinu stavlja sve ono što je ispod žita već odavno poznato”, kaže Balunović.

I za direktora Centra za praktičnu politiku Dragan Popovića poruka ruskog ambasadora nije veliko iznenađenje i po njegovom mišljenju samo potvrđuje da Rusija koristi sve probleme na Balkanu da održava nestabilnost i da stalno čuva potencijal da naškodi Evropi.

Balkan je meki trbuh Evrope i uz Moldaviju to je jedini prostor u Evropi u kome Rusija može da ostvari nekakav uticaj, ali da su joj i tu ograničene mogućnosti:

“Sve u svemu čini mi se da nije nešto mnogo nov stav da je Rusiji najmanje u interesu da se ikada okonča bilo koji od sukoba na Zapadnom Balkanu, a posebno ne potencijalno eksplozivan sukob kakvo je Kosovo”.

Da li je sedenje na više stolica i dalje moguće

Da li se otvorenim porukama iz Moskve polako privodi kraju Tadićevo-Vučićevska politika sedenja na više stolica veliko je pitanje – kako smatra Filip Balunović koji ističe da samo Vučić zna da li je “dogorelo do nokata ili članaka”.

U zemlji se vodi sve oštrija debata oko Kosova, a sa druge strane, smatra Balunović, Vučićeva glavna želja je da opstane na vlasti i iz tog ugla “ovaj njegov limbo i igranje između nekoliko polova nešto što možemo očekivati i u narednom periodu”:

“Ja ne zanemarujem njegovu sposobnost da se politički reizmisli ili reinventa, da nekako se podigne iz pepela i ponovo još uveća svoju moć na račun ovoga ili onoga. Ova sad situacija je znatno ozbiljnija od neke unutarpolitičke situacija u kojima je bio u prošlosti, ne mogu da kažem da sam siguran da će pasti, niti da će imati neki benefit, ali mislim da će imati dosta problema da pre svega svojim biračima objasni bilo kakav zaokret prema Zapadu”, kaže Balunović, dok Dragan Popović smatra da je upravo takva pozicija nešto što odgovara Aleksandru Vučiću:

“Ako hoćete da gradite autokratsku vlast onda vam svakako, treba vam ta vrsta stalnog konflikta. Dakle, da vi stalno budete u sred nekakve velike međunarodne oluje, da vam prete, da postoji opasnost, dakle ne sme da bude mir, ne smeju ljudi da pomisle da je ono što donose na sto, što zarađuju – ključna tema. Jel ako to pomisle vlast je iz očiglednog razloga u problemu. Sve dok misle da je najveći njihov problem nekakva imaginarna borba za Kosovo ili za Repubiku Srpsku vlast nije mnogo ugrožena, nego je sve čvršća i čvršća”.

Kakav je odgovor Zapada?

Sa druge strane, Popović ne veruje da će ova situacija naterati Brisel i još Vašington da zaigraju oštrije sa predsednikom Srbije i po pitanju sankcija Rusiji i po drugim pitanjima oko kojih nisu saglasni sa Srbijom:

“Ne isključujem možda se pojača pritisak u budućnosti. Možda ipak pre svega iz SAD, nešto sumnjam da Evropa ima tu vrstu snage, ali pre svega SAD ako odluče da malo pojačaju pritisiak – to može da dovede do nekih rezultata i kada je u pitanju srpsko-kosovski sporazum, ali i kada su u pitanju sankcije Rusiji. Inače, kažem opet, uz sve ograde ono što sada vidimo u proteklih godinu dana – ja ne vidim nekakvu veliku snagu pre svega zapadnih zemalja da utiču na Aleksandra Vučića”.

Za Filipa Balunovića pravo pitanje je zbog čega Zapad, u ovom slučaju pre svih Brisel, ne ponudi Srbiji nešto više od politike “uzmi ili ostavi” koja je aktuelna poslednjih meseci:

“Ne mislim da će se dogoditi ono što verovatno neki krugovi u Srbiji priželjkuju, a to je da Zapad ponudi nešto malo više pre svega kada je reč o evrointegracijama i nešto konkretnije. Mislim da se to neće dogoditi. A čudi me s obzirom na to da i Zapad zna ukoliko im je baš stalo da reše Gordijev čvor, čudi me da ne daju makar nešto. Makar nešto. Da li je to datum, da li je to projekcija itd, ali evo ostavljam mogućnost da odgovor Brisela ili Berlina ili Pariza, ili svi zajedno bude nešto malo opipljivije na strani benefita koje bi Srbija mogla da ima u smislu evropskih integracija”.