Ruski uticaj u Srbiji: Od negovanja kulturnih veza do otvorene propagande

Ovaj članak se u najvećoj meri bavi agentima ruske propagande, metodama koje koriste i ciljevima koje nastoje da postignu. Podaci koji se u njemu navode prikupljeni su sa interneta, iz iseljeničkih zajednica koje održavaju kontakt putem društvenih mreža i sa stranica ruskih organizacija koje deluju pod krinkom kulturno-prosvetnih misija. Jedna od tih organizacija jeste i Ruski dom. 

Ruski dom u Beogradu je zvanično predstavništvo Rosotrudničestva, agencije za saradnju sa dijasporom koja je savezni organ zadužen za pružanje javnih usluga i upravljanje državnom imovinom, a sve u cilju stvaranja i unapređenja međunarodnih odnosa Ruske Federacije. Drugim rečima, u pitanju je državna organizacija pod kontrolom Ministarstva inostranih poslova Rusije. Ciljevi su joj pružanje podrške sunarodnicima u inostranstvu i međunarodna humanitarna saradnja, s tim što je od početka ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022. godine izložena međunarodnim sankcijama Evropske unije, SAD i drugih zemalja.

Rosotrudničestvo je instrument ruske tzv. meke moći, odnosno one vrste političke moći koja pretpostavlja sposobnost da se rezultati postignu na osnovu dobrovoljnog učešća i osećanja simpatija i privlačnosti. Ovo je, međutim, definicija iz rečnika, dok je „meka moć“ u rukama Rusije u stvarnosti uspostavljena kao svojevrsna „pozitivna propaganda“, odnosno korišćenje kulturnih i istorijskih stereotipa kako bi se ojačao politički uticaj.

Primeri propagande

Rosotrudničestvo kao svoje ciljeve navodi pružanje podrške i promovisanje ruskog jezika u svetu, popularizaciju ruske nauke, kulture i obrazovanja u inostranstvu, rad sa sunarodnicima, kao i sprovođenje aktivnosti u oblasti promocije međunarodnog razvoja i javne diplomatije.

Internet prezentacija ove organizacije i njeni nalozi na društvenim mrežama na prvi pogled deluju kao da je reč o bilo kom, uobičajenom kulturnom centru. Ali tako je zaista samo na prvi pogled. Pažljivijim pregledanjem naloga i veb-sajta Ruskog doma otkrivaju se objave vezane za rat u Ukrajini - koji se u Rusiji naziva ‘specijalnom vojnom operacijom’ - u kojima se negira čak i činjenica da se rat uopšte vodi. Na njima se mogu naći i mnoge publikacije posvećene ratu u Jugoslaviji iz devedesetih, o bombardovanju Beograda, kao i brojne objave i događaji verske prirode, ali vezani isključivo za pravoslavlje. Vera se u Rusiji dugo koristila u propagandne svrhe, kako u samoj zemlji, tako i van nje. Posvetimo malo više pažnje objavama Ruskog doma na ove teme.

Skrenimo pažnju npr. na prvu militarističku manifestaciju Ruskog doma na koju se pretragom nailazi. Posvećena je ratu u Ukrajini i reč je o diskusiji koja je organizovana na tu temu. Donbas je već u samom tekstu saopštenja retorički odvojen od Ukrajine, što ukazuje na to da organizatori i govornici ovaj region ne smatraju delom te države, iako on to jeste. Takođe, reč „rat“ je u tekstu zamenjena formulacijom „specijalna vojna operacija“, što je službeni naziv koji se u Rusiji koristi kada se govori o vojnoj invaziji na Ukrajinu. U Rusiji je, naime, zakonom zabranjeno taj rat nazivati ratom. To se smatra diskreditacijom ruske vojske i kažnjava se administrativnom kaznom od 30.000 rubalja (oko 300 evra).

Govornik Igor Damjanović, srpski ratni dopisnik, proveo je određeno vreme na okupiranim teritorijama Ukrajine i u pograničnim područjima sa ruske strane. O tome ko je Damjanović i koja je njegova uloga može se saznati putem pretrage na Guglu, gde se kao prvi rezultat pretrage pojavljuje dvojezična rusko-srpska publikacija „Balkanist“, u kojoj se on javlja kao autor 46 članaka na ruskom i 42 na srpskom jeziku. Teme kojima se u tekstovima bavi vezane su uglavnom za Crnu Goru.

Na primer, članak od 30. juna 2021. godine pod naslovom „Zašto Crna Gora i dalje vodi neprijateljsku politiku prema Rusiji i Srbiji“ sadrži argument da je crnogorski parlament priznao da je u Srebrenici izvršen genocid, a autor u tekstu optužuje Vladu Crne Gore i za pokušaj „likvidacije Republike Srpske“. Uz to koristi i ruske propagandne narative u vezi sa Ukrajinom, npr. tako što koristi reč „Majdan“. Od Evromajdana u Ukrajini je prošlo već deset godina, ali ruska propaganda tu reč još uvek koristi kao de se radilo o nekakvoj užasnoj pojavi. Tokom deset godina propagande, Rusija je od nje napravila pojam koji obični građani Rusije povezuju sa krvavom antiruskom revolucijom.

Iako događaji u Kijevu 2014. nisu bili antiruske prirode, oni jesu doveli do promene tamošnjeg proruskog, odnosno proputinovskog predsednika. Korišćenje ovog termina u zvaničnim medijima sada predstavlja jasnu crvenu zastavicu koja pokazuje da je reč o antiukrajinskoj i antizapadnoj propagandi. Zahvaljujući radu propagandista, ruski čitaoci i gledaoci Majdan sada povezuju sa strašnom, krvavom revolucijom koju ruske vlasti imaju zadatak da spreče svim sredstvima. Očigledno je da Damjanović, koristeći reč Majdan u vezi sa protestima u Crnoj Gori, upućuje na baš taj ruski narativ.

Damjanović aktivno koristi i druge ruske propagandne narative. Na primer, u svojim člancima redovno optužuje Ukrajinu za nacizam, ne pružajući za to nikakve dokaze već jednostavno ponavljajući uputstva Kremlja. Uz to, Igor je koordinator crnogorskog pokreta „Ne u rat – ne u NATO“, i otvoreno podržava rat koji se vodi u Ukrajini. U Crnoj Gori je u februaru 2023. godine organizovao miting podrške vojnoj invaziji na Ukrajinu, kao i tribinu „Rat između Rusije i Ukrajine očima ratnog izveštača“. Očigledno je da je reporter o kome se radi lično Damjanović.

Zanimljivo je da ratni reporter ponekad rat naziva ratom, a ponekad se pridržava pravila novog ruskog jezika i pominje ga kao „specijalnu vojnu operaciju“. Kao što je već rečeno, takve „greške“ bi u Rusiji mogle da ga koštaju i do 300 evra. Rosotrudničestvo, pritom, Igoru dodeljuje počasnu Medalju za doprinos jačanju prijateljstva i saradnje. Što kažu, reci mi ko su ti prijatelji...

Čak i sama publikacija izaziva niz pitanja. „Balkanist“ se ne bavi samo onim što se dešava u Srbiji, već prati i događanja u drugim balkanskim državama, mahom bivšim jugoslovenskim republikama. Glavni urednik sajta je Oleg Bondarenko, koji je, na osnovu podataka koji mogu da se nađu na njegovoj internet stranici, lično učestvovao u aneksiji Krima i podsticao vojni sukob u Donbasu.

Uloga Ruskog doma

U materijalima objavljenim u „Balkanistu“ lako se može naći opravdanje za genocid nad bosanskim muslimanima tokom rata u BiH, raspirivanje sukoba i još mnogo toga. Bondarenko je na svojoj internet stranici objavljivao članke u kojima je negirao činjenicu da je nad bosanskim muslimanima počinjen genocid, dok je Ratka Mladića nazivao herojem. Raspirivanje sukoba između Mladićevih pristalica i protivnika može se primetiti i u „Balkanistu“, u kojem se protivnici ovog ratnog zločinca nazivaju „vandalima“ i „prozapadnim liberalima“. O opredeljenju ove publikacije i njenih urednika nema nikakve dileme.

„Balkanist“ ne zanemaruje ni temu NATO-a, dajući sve od sebe da Srbe podseti na bombardovanje, čime vrši pritisak na bolne tačke društva. Ipak, ne može se pobeći činjenici da Rusija u tom sukobu praktično nije ni učestvovala, iako je Jugoslavija tražila da bude primljena u savez Rusije i Belorusije. Naime, uprkos stvarnoj neumešanosti Rusije u taj vojni sukob, urednici „Balkanista“ koriste tragičnu epohu u istoriji moderne Srbije da se poigraju osećanjima ljudi u čijim su srcima sećanja na rat još uvek sveža, vraćajući im uspomene na sukob između Srbije i NATO-a sa kojim ruska strana nije imala apsolutno nikakve veze.

„Balkanist“ ne zaboravlja ni odnos Srbije i Evropske unije. U naslovima publikacije na srpskom i ruskom jeziku vidljivo je otvoreno neprijateljstvo prema evropskom ujedinjenju. Naslov članka od 12. novembra 2020. godine sugeriše da Evropska unija ucenjuje Srbiju zbog njenih odnosa sa Rusijom. Već se i sama optužba za krivično delo može smatrati izazivanjem mržnje, ali autor članka ide i dalje, te citira izjavu poslanice Evropskog parlamenta iz Nemačke da Srbija ima puno pravo da bira sa kim će da pregovara o svojoj spoljnoj politici - sa Evropskom unijom ili Rusijom, uz napomenu da je Srbija opredeljena za ulazak u EU. U samom tekstu se ne pominje baš ucena, ali se navodi citat iz nekih srpskih medija da je Evropska unija zapravo noćna mora, a ne san. Nema linka ka originalnom izvoru, niti se navodi ime autora izjave. Evropa je, dakle, noćna mora najverovatnije samo za urednike „Balkanista“.

Da li je moguće dokazati da Ruski dom, u okviru državnog programa koji kontroliše Ministarstvo inostranih poslova i koji se u potpunosti finansira iz ruskog budžeta, vodi agresivnu politiku informisanja u Srbiji i meša se u unutrašnje stvari države? Mislim da je moguće.

Uz pomoć Ruskog doma, ruski propagandisti otvoreno organizuju antiameričke i antievropske manifestacije na kojima otvoreno izražavaju svoj agresivan stav prema NATO-u i Evropskoj uniji, podstiču Srbe da ne sarađuju sa drugima, podgrevaju im sećanje na prošle sukobe i od njih traže odbijanje saradnje u budućnosti. Pažnju privlače i prokremaljske organizacije koje promovišu ovu propagandnu i homofobičnu agendu, čija je funkcija destruktivna i koja gura srpski narod sa puta napretka na put koji je suprotan demokratskom - onaj kojim poslednjih godina korača Rusija. 

Tekst je nastao u okviru saradnje autora i Beogradskog centra za bezbednosnu politiku