Srbijanski mediji saradnju Srbije sa Kinom predstavljaju kao alternativu  Zapadu

Uprkos preteranom izveštavanju, kineska inicijativa Pojas i put u stvarnosti se suočava s izazovima i otvorenim pitanjima o svom budućem dometu. Trenutne procene stručnjaka su da su megaprojekti u okviru Inicijative uglavnom završeni i da druga decenija Pojasa i puta neće izgledati kao prvih deset godina.

Očekivano rebrendiranje Inicijative je već počelo na samitu u Pekingu. Kina će nastojati da ohrabri nove potencijale za inicijativu Pojas i put nastavljajući jačati podršku na globalnom jugu, nadajući se da će biti protivteža međunarodnom poretku koji predvode SAD. Ishodi su, međutim, daleko manje izvesni nego što su predstavljeni srpskoj javnosti.

 

Kako su srpski mediji izveštavali o samitu?

 

Centralni gost ovogodišnjeg Foruma Pojas i put bio je predsednik Rusije Vladimir Putin. Ovo je bila prva Putinova zvanična poseta van postsovjetskog prostora od početka ruske agresije na Ukrajinu 2022. godine. Najutecajniji srpski provladin tabloid Informer posebno se fokusirao na sve čvršću političku, ekonomsku i vojnu saradnju Kine i Rusije, kao alternative poretku koji predvode SAD.

Zanimljivo je da je medij koji je najčešće promovisao narativ o novom međunarodnom poretku u čijem je središtu Kina, bilo srpsko izdanje Russia Today. U nizu članaka RT je ukazao da se „međunarodna zajednica okuplja oko Pekinga“, da „Zapad ne može da parira razvojnim projektima Istoka“, kako „kineski model razvoja zabrinjava zapadne elite“.

 

Drugi srodni narativ je bio da Srbija, kao jedan od retkih učesnika iz Evrope, postaje „čelični prijatelj” Kine i da se njena međunarodna pozicija – „suverena” i „nezavisna” politika – unapređuje uz kinesku podršku. Delegacija Srbije je tokom Foruma potpisala niz memoranduma o saradnji, dogovoreni su novi krediti za

infrastrukturne projekte i zaključen najavljeni Sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom.

Provladin Informer objavio je veliki broj tekstova u kojima se ističe prijateljstvo Kine i Srbije, dva predsednika Sija i Vučića, kao i „istorijski značaj“ posete srpske delegacije Pekingu. Analitičari su istakli da je Kina vodeća sila u svetu, da Srbiji nudi saradnju, stabilnost i ekonomski prosperitet, a da Srbija u Kini ima alternativu uslovljavanju i sankcijama Zapada.

U detaljnoj analizi Samita Pojas i put, provladine Večernje novosti su istakle da je „ovaj skup možda bio važniji i od Skupštine UN-a i...svi su bili svedoci podrške Kine Srbiji“. Dodaje se da je Srbija najpouzdaniji partner Kine na evropskom tlu i da može da nastavi svoju "politiku suvereniteta bez prihvatanja ucena".

Sličnim tonom javio je srpski servis ruskog Sputnjika. Pored ocene da je Srbija u Pekingu dobila „neverovatnu pažnju“, Sputnjik navodi i da su potpisani sporazumi odlična prilika za Srbiju i njenu privredu. Predviđa se da Srbija „nađe svoje mesto u promenama koje se dešavaju u svetu“, pri čemu Srbiji odgovara princip obostrano korisne saradnje koji sledi Kina, za razliku od „zapadnog neokolonijalnog pristupa“.

 

Otvorena pitanja o obimu inicijative Pojas i put i njenim ekonomskim koristima za Srbiju  

 

I pored samouverenog izveštavanja srpskih medija, ambicije Inicijative Pojas i put nisu bez prepreka. Veće za vanjske poslove u svojoj analizi podseća da je bilo primetno odsustvo evropskih i EU lidera, ističući rastući evropski skepticizam prema Pekingu. Vlada Italije je 7. decembra potvrdila da će napustiti inicijativu Pojas i put.

Takođe, podaci pokazuju da je ukupna vrednost investicionih i građevinskih projekata u inostranstvu u zemljama Pojasa i puta pala za 44 posto u odnosu na njihov najviši nivo u 2018. Krovni kineski poduhvat počeo je da usporava.

Carnegie Endowment for International Peace piše da je "zamah ove gala inicijative" zastao zbog domaćih ekonomskih problema koji su postavili ograničenja na zaduživanje i ulaganja u inostranstvu. Finansijske poteškoće počele su da nadmašuju diplomatske dobitke Kine kojima se nadala, a studija iz 2021. potvrđuje da je više od 35 posto projekata u okviru Inicijative Pojas i put naišlo na probleme u implementaciji, uzrokovane korupcijom, prekomjernim dugom ili eksploatacijom radne snage.

 

Što se tiče pozicioniranja Srbije, postavljaju se pitanja o dugoročnim prednostima. Srbija je jedan od najvažnijih učesnika inicijative Pojas i put na Balkanu, ali su projekti prethodnih godina bili praćeni brojnim kontroverzama, a treba uzeti u obzir i šire globalne izazove sa kojima se kineska inicijativa suočava.

Potpisani Sporazum o slobodnoj trgovini između Srbije i Kine može da ispolji pune efekte tek za pet do sedam godina. Ekonomisti procenjuju da će to doneti veoma asimetrične efekte i da srpska privreda kineskom tržištu može malo da ponudi. Srbija je prošle godine iz Kine uvezla robe u vrednosti od 4,98 milijardi dolara, dok je izvoz iz Srbije bio četiri puta manji, odnosno 1,17 milijardi dolara. Ilustrativno je i to da su tri najveća izvoznika iz Srbije u Kinu bile kineske kompanije – Zijin Mining, Zijin Copper i HBIS Group.

Pored toga, Srbija će morati da raskine taj sporazum pre ulaska u Evropsku uniju jer članstvo u EU nije kompatibilno sa pojedinačnim aranžmanima o slobodnoj trgovini.