Zašto Putin nije zainteresovan da pregovora sa Zelenskim?

Ukrajina je upozorila da bi Putinovo odbijanje da se sastane sa svojim kolegom Volodimirom Zelenskim u Turskoj predstavljalo signal da Moskva zapravo nema iskrenu nameru da obustavi neprijateljstva, piše Moskovski tajms (The Moscow Times).

Kremlj nije želeo da otkrije koga će Rusija poslati u Tursku nakon što je Putin tokom vikenda u kasnovečernjem saopštenju predložio pregovore, ali je naveo da se Moskva „nastavlja pripremati za razgovore“.

Iako Putin insistira da Moskva „nikada nije odbila dijalog sa ukrajinskom stranom“, stručnjaci i javne ličnosti upozoravaju da njegovo obnovljeno interesovanje za diplomatiju može više služiti oblikovanju globalne percepcije nego iskrenoj želji da se rat okonča.

Analitičari smatraju da predloženi sastanak ide u prilog Rusiji, pri čemu Moskva, kako se čini, pokušava da preoblikuje pravila pod sopstvenim uslovima, nudeći razgovore nakon što su Kijev i nekoliko evropskih zemalja pozvali na potpuni i bezuslovni prekid vatre u trajanju od 30 dana, počevši od ponedeljka – poziv na koji Rusija još nije odgovorila.

"Ruski portparoli su više puta izjavljivali da bi jednostavan prekid vatre dao vojnu prednost Ukrajini, omogućivši joj da koristi pauzu za izgradnju utvrđenja, bezbednu proizvodnju i uvoz oružja, kao i sprovođenje mobilizacije,” rekao je Aleksandar Baunov, viši saradnik u Karnegi zadužbini za međunarodni mir.

Predlaganjem razgovora bez obustave borbenih dejstava, Baunov je rekao da će „ruska vojska nastaviti ofanzivu na linijama fronta i bombardovati ukrajinske pozadinske položaje, pojačavajući diplomatski pritisak vojnim sredstvima“.

Istovremeno, ovaj potez može biti usmeren na smirivanje i domaćih tvrdolinijaša i međunarodnih skeptika.

„Izabrani format protivponude omogućava da se spreči ili odloži Trampovo burno povlačenje iz pregovora, koje je najavio u slučaju da jedna ili obe strane ne budu kooperativne. Takođe smiruje unutrašnju situaciju, vojsku, strane posmatrače i, na kraju, proratno orijentisani deo ruskog javnog mnjenja“, naveo je Baunov.

„Naglašavanje činjenice da Rusija samo nastavlja prekinute istanbulske razgovore najbolje odgovara balansu između kompromisa i želje za borbom, između legitimnosti i sile“, dodao je.

Tatjana Stanovaja, osnivač i direktorka političko-analitičkog projekta R.Politik, izjavila je da dogovor o direktnim razgovorima ne treba pogrešno tumačiti kao promenu strategije Moskve ili znak da Putin želi da postigne dogovor sa Zelenskim.

„Njegov cilj je da zaustavi isporuke zapadnog oružja, iskoristi svako slabljenje Zelenskijeve pozicije i pogorša unutrašnju nestabilnost u Ukrajini. Takođe želi da Kijev ukine zabranu pregovora sa Rusima, što bi omogućilo šire delovanje unutar Ukrajine,” napisala je Stanovaja na mreži X.

„On ne veruje, čak ni za trenutak, da Kijev u svom sadašnjem stanju može pristati na ruske uslove,” dodala je

Sličan stav izneo je i bivši ruski diplomata Boris Bondarev.

„Važno je razumeti da Putinu nisu potrebni pregovori sa Zelenskim“, rekao je Bondarev, koji je podneo ostavku na misiju Rusije pri UN u Ženevi u znak protesta protiv invazije.

„Ovaj rat nije prvenstveno protiv Ukrajine, već protiv Sjedinjenih Američkih Država preko Ukrajine – borba protiv američke globalne dominacije“, napisao je Bondarev na mreži X.

"Zato Putin nema interesovanja za pregovore sa Zelenskim ono što zaista želi jeste razgovor sa Trampom. Ali ne bilo kakav razgovor – već onaj u kojem Tramp pristaje na novi svetski poredak, pri čemu bi Putinova sfera uticaja bila približno veličine bivšeg Varšavskog pakta“, rekao je on, pozivajući se na kolektivni odbrambeni sporazum koji je Sovjetski Savez uspostavio sa još sedam država kao protivtežu NATO savezu.

„Dakle, ‘pregovori sa Ukrajinom’ su samo sredstvo da se zamagli rasuđivanje Vašingtona i da se ostareli Donald Tramp održi u iluziji da ‘Putin želi mir’,” dodao je Bondarev.

Neki ruski proratno orijentisani akteri – koji su često među najglasnijim skepticima bilo kakvih pregovora – takođe su izrazili sumnju u vezi sa Putinovim predlogom za mirovne razgovore sa Ukrajinom.

Uhapšeni nacionalista Igor Girkin, ključni komandant proruskih separatističkih snaga u istočnoj Ukrajini 2014. godine, rekao je da bi „bilo kakav susret sa Zelenskim bio poguban i lično za Vladimira Vladimiroviča Putina i za pregovaračku poziciju Ruske Federacije“.

„Zelenski je povukao veoma pametan potez, stavivši Moskvu u krajnje nepovoljan položaj“, rekao je Girkin, misleći na Zelenskijev predlog da se lično sastane sa Putinom u Istanbulu.

Putin lično, navodi on,, kao i njegovi najbliži saradnici, više puta su izjavili da je Zelenski nelegitiman i da u Kijevu nema s kim da se pregovara.

„Povlačenje takve izjave bilo bi izuzetno teško“, rekao je Girkin.

Međutim, dodao je, odbijanje susreta ne bi poboljšalo situaciju za Rusku Federaciju, jer bi svetski mediji – i ne samo mediji – to protumačili kao dokaz da je Rusija sama predložila pregovore, a zatim ih sabotirala.

To bi donelo sve očekivane posledice, uključujući pooštravanje sankcija, povećanu podršku Ukrajini i intenziviran rad na suprotstavljanju Rusiji“, zaključio je.