Srbijanski mediji o pomoći u pandemiji: Kina spasiteljica, EU je Srbiju ostavila na cedilu

Prošla je godina dana od kako na svakodnevni život građana Srbije počinje da utiče informisanje o pandemiji COVID-19. Od početnih naslova o opasnom virusu koji će sve promeniti, totalnoj blokadi granica Srbije i Evrope i njihovom „hermetičnom zatvaranju“, do „spasavanja“ zarobljenih građana iz inostranstva i uvođenja vanrednog stanja , na naslove o pomoći i donacijama koje dolaze iz međunarodne zajednice, mediji su preplavili građane informacijama, često preuveličavajući stvarno stanje.

Solidarnost koja je izražena u prvim mesecima borbe protiv pandemije, putem pomoći i donacija koje su stigle u Srbiju, nastavila se i kasnije. Međutim, zvanični Beograd ne samo da nije pokazao jednaku zahvalnost prema svim stranama koje su pomogle Srbiji, već je nekima naneo štetu.

U svom istraživanju „Medijsko izveštavanje u Srbiji o Evropskoj uniji 2020: Ljubav iz Kine i šamari iz Brisela“, Centar za savremenu politiku analizirao je medijsku pokrivenost EU od 1. januara do 31. oktobra 2020. Istraživanje ispituje koje teme dominiraju u medijskom pokrivanju EU, kao i njihov sadržaj i koji su dominantni narativi.

Kada su mediji pisali o EU, jedna od glavnih tema bila je vezana za pandemiju COVID-19. Istraživanje Centra za savremenu politiku pokazalo je prisustvo vrlo emotivnih prokineskih i antievropskih narativa vezanih za pomoć koja je pružena u borbi protiv pandemije COVID-19, kao i razlike između medija u vezi s izveštavanjem o ovim temama i prisustvo predstavnika vlasti u njihovoj interpretaciji.

„Početak analiziranog razdoblja obeležio je narativ o pasivnom ponašanju EU u pogledu pomoći za koju se očekivalo da bude upućena Srbiji, čije je mesto spremno zauzela Kina. Naslovne stranice medija obeležili su tekstovi o ‘smrti evropske solidarnosti’, koja je ‘bajka samo na papiru’. Vlasti u Srbiji iskoristile su ovu priliku da predstave „vekovno čelično prijateljstvo“ i „bratske odnose“ između Srbije i Kine “, navodi se u istraživanju Centra za savremenu politiku.

Vodeći izvor ove naracije o „prijateljstvu od čelika“ i „srpsko-kineskom bratstvu“ bio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je više puta istakao da Srbija „traži kinesku ljubav“ i da je Srbija „beskrajno zahvalna za sve “. Istraživanje sugeriše da su provladini mediji sa dosta doze emocija pisali kada su izveštavali o kineskoj pomoći, što se može primetiti u naslovima: „Srbijo, ne plači, Kina je s tobom“, „Srbija to ne sme zaboraviti: Kinezi su poslali poruke solidarnosti sa Srbijom koja topi srca “, kao i naglašavajući„ neraskidive veze između Beograda i Pekinga “.

S druge strane, pomoć koja je stizala iz EU uzimala se zdravo za gotovo, dok su provladini mediji negativno izveštavali o EU, navodeći da je službeni Brisel ostavio zapadni Balkan „na cedilu“ i kako je „EU nepopravljivo ranjena! Pustili bi Srbe da umru! “.

Pitanje je, u kojoj meri je narativ o „pasivnoj ulozi EU“ i pravovremenom dolasku Kine „da zaštiti voljenu Srbiju“ uticao na percepciju građana Srbije o pruženoj međunarodnoj pomoći?

Prokineski i antievropski narativ: Koji su efekti?

Kakve su posledice proizveli mediji koji izveštavaju o Kini koja „spasava Srbe“ i Evropskoj uniji koja ne samo da ne reaguje na „vapaje“ Srbije već je i grdi?

„Analiza medijske pokrivenosti EU izuzetno je važna, imajući u vidu da je pristupanje Srbije EU jedan od najvažnijih proklamovanih strateških ciljeva Srbije poslednjih decenija, uzimajući u obzir da je nedostatak podrške ovom procesu i skepticizam u pogledu njegovog uspeha dostigla zabrinjavajuće razmere ”, navodi se u istraživanju Centra za savremenu politiku.

Pripovest o „pasivnoj ulozi EU“ i Kine koja je stigla u pravo vreme „da spasi voljenu Srbiju“ verovatno je uticala na percepciju građana Srbije o međunarodnoj pomoći, što dokazuje i istraživanje javnog mnjenja koje je proveo Beogradski centar za bezbednosnu politiku.

Istaknuto je da 69,4 posto anketiranih građana Srbije smatra da je Kina Srbiji pružila najveću finansijsku i humanitarnu pomoć u borbi protiv pandemije COVID-19, dok 9,6 posto anketiranih građana smatra da je to Evropska unija.

"Zbog emocionalno nabijenih naslova medija, pomoć koju je donirala Kina značajno je porasla u očima građana Srbije, dok je imala suprotan efekat na donacije koje dolaze iz EU", navodi se u istraživanju Centra za savremenu politiku.

Koordinator programa Beogradskog fonda za političku izvrsnost Stefan Vladisavljev ističe da se Kina od početka pandemije prva pozicionirala kao globalni akter u borbi protiv pandemije. Kao što objašnjava Vladisavljev, kineska „diplomatija maskiranja“ nije svuda prihvaćena podjednako.

„Iako su neke zemlje ograničile prisustvo Kine, a time i uticaj koji je proizašao iz pružene pomoći, druge su je željno prihvatile. Jedna od zemalja koja je prihvatila pomoć bila je Srbija, a kombinovanjem globalne kineske inicijative i delovanja srpskih zvaničnika stvoren je narativ u kojem je Kina predstavljena kao 'jedini partner koji može pomoći Srbiji u borbi protiv COVID- 19 '', kaže Vladisavljev za EWB.

Strahinja Subotić, menadžer programa i stariji istraživač u Evropskom političkom centru, slaže se s ovom izjavom, objašnjavajući da se od početka pandemije sistematski razvijaju narativi donosioca odluka u Srbiji s ciljem podrivanja kredibiliteta EU u Srbiji.

„Oštrim kritikama upućenim EU nakon izbijanja pandemije, a zatim ograničenom pažnjom medija i skromnim izjavama zahvalnosti srpskih zvaničnika za neizmernu pomoć dobivenu od Unije, slika Kine kao nezamjnjivog i jedinog istinskog saveznika stvorena je u Srbiji. Na taj način je legitimisana postojeća politika „sedenja na dve stolice“ koju provodi zvanični Beograd, što je u suprotnosti s njegovim obavezama da se postepeno usklađuje sa spoljnom politikom EU. To je istovremeno uticalo na promenu svesti građana o evropskom putu Srbije “, ističe Subotić za EWB.

Stefan Vladisavljev napominje da je ono što se razlikuje od uobičajene pozitivne kampanje saradnje Beograda i Pekinga, poput pozitivne promocije infrastrukturnih projekata finansiranih kineskim zajmovima, to što se u ovom slučaju „saradnja sa Kinom direktno suprotstavljala pomoći EU, dok je EU predstavljena kao akter koji ne poštuje solidarnost, ona je spora u svojim akcijama i u osnovi je neefikasna. "

„To ne odražava pravu sliku i predstavlja donekle netačan prikaz odnosa između Srbije i EU“, rekao je Vladisavljev.

Vuk Vuksanović, istraživač beogradskog Centra za bezbednosnu politiku, dominantni pesimizam prema mogućnosti članstva Srbije u Evropskoj uniji, kao i otvoreno negativan stav prema njoj, vidi kao proizvod objektivnih spoljnih faktora, ali i kao proizvod ponašanja vladajuće elite u Srbiji.

„Objektivni vanjski faktor je stagnacija i paraliza u procesu integracije u EU koja je na snazi od globalne finansijske krize 2008. godine, kao i razočaranje građana neuspesima ekonomske i političke tranzicije nakon pada Miloševićevog režima, ”Vuksanović navodi za EWB, dodajući da je ponašanje vladajuće elite motivisano i spoljnom politikom i unutrašnjom političkom kalkulacijom.

Kako kaže, vanjskopolitička kalkulacija je korištenje Kine "kao poluge uticaja u odnosu na Zapad".

„Na tom polju, Kina je zamienila Rusiju, jer je Srbija shvatila da je Kina mnogo moćnija od Rusije i kao takva, impresivniji adut. Interna kalkulacija je da se prokineski narativ prodaje bolje od proevropskog narativa “, ističe Vuksanović.

Kolika je šteta nanesena ugledu EU?

Uzimajući u obzir narative koji su se pojavili na početku pandemije i koji traju do danas, postavlja se pitanje - kolika je šteta nanesena ugledu EU?

Istraživanje beogradskog Centra za bezbednosnu politiku već je pokazalo da građani veruju da je Kina pružila najveću pomoć.

Stefan Vladisavljev iz beogradskog Fonda za političku izvrsnost objašnjava da su posledice već izražene anketama javnog mnjenja i utiskom građana Srbije da je Kina najveći donator i najbliži partner Srbije.

„Činjenice su različite - iznos direktnih stranih investicija, obim spoljne trgovine i nepovratnih donacija koje u Srbiju stižu iz EU višestruko su veći od bilo kog drugog partnera“, kaže Vladisavljev.

S njim se slaže i Vuk Vuksanović iz beogradskog Centra za bezbednosnu politiku, koji navodi da je već naneta šteta ugledu EU, jer većina Srba ne veruje da će Srbija ući u EU, dok je sa druge strane percepcija Kine izuzetno pozitivna.

„Učinak EU u procesu nabavke vakcina neće pomoći poljuljanoj slici i percepciji EU, ali pomoći će Kini. Neće biti promene u narativu, sve dok se partnerstvo s

Kinom i prokineski narativ isplate vladajućoj eliti, i dok ne bude radikalnih promena u strategiji EU prema Srbiji “, ističe Vuksanović.

To potvrđuje i Strahinja Subotić iz Centra za evropsku politiku, koji navodi da ankete pokazuju da je slika EU u Srbiji odavno narušena i da narativi ove vrste mogu samo doprineti daljem porastu evroskepticizma.

„Ako napravimo usporedbu između ove i prethodne godine, možemo primetiti da se retorika uopšte nije promenila. Čak i godinu dana nakon što je proglašen „kraj evropske solidarnosti“, vidimo da se iste poruke i dalje dele građanima. Ranije je fokus bio na maskama, respiratorima i ostalim medicinskim potrepštinama, a sada je to prvenstveno na vakcinama “, kaže Subotić.

Ko je odgovoran za ovu situaciju i stvaranje antievropskih narativa?

Stefan Vladisavljev iz beogradskog Fonda za političku izvrsnost objašnjava da su srpski zvaničnici i provladini mediji, koji su preneli izjave srpskog političkog rukovodstva, bili najzaslužniji za ovaj razvoj događaja, stvarajući narativ koji je doprinio popularnosti Kine među građanima Srbije i EU percepcija kao nepouzdanog partnera.

„Iako su s vremenom oštre kritike EU ublažene u izjavama srpskih zvaničnika, štetne izjave imale su veći uticaj među građanima Srbije i dugoročno mogu doprineti smanjenju popularnosti EU u Srbiji, što kao posledicu može naneti štetu procesu integracije Srbije u EU “, rekao je Vladisavljev.

Strahinja Subotić iz Centra za evropsku politiku navodi da se nastavlja retorika visokih srpskih zvaničnika, poput „ako nam niste poslali vakcine, niste morali donositi amandmane“ , kao i delegitimisanje EU i njene kritične snage, što stvara prostor za ignorisanje potrebnih reformskih procesa.

„Dakle, očigledno je da medijska sfera i javni diskurs u Srbiji stvaraju plodno tlo za razvoj imidža EU, koja je najveći donator Srbije od 2000. godine, uključujući ukupne donacije za zdravstveni sektor, kao i pomoć tokom poplava 2014. godine “, rekao je Subotić.

Imajući u vidu nepovoljnu situaciju, stalno prisutne negativne narative o EU u medijima od najviših državnih zvaničnika, kao i pad podrške članstvu u EU, postavlja se pitanje - kako rešiti ovaj problem?

Subotić smatra da će EU, ako je cilj sprečiti porast evroskepticizma u Srbiji, morati poslati jasnu poruku da neće tolerisati stvaranje i podršku ovih narativa.

„Prozor mogućnosti za akciju je kratak, imajući u vidu da će Srbija i Kina, pored saradnje u oblasti zdravstva, nastaviti da razvijaju odnose u oblastima kao što su spoljna politika, bezbednost i tehnologija. Budući da je predsednik Kine službeno potvrdio spremnost da poseti Srbiju, drugi put treba očekivati novi val prokineske i euroskeptične retorike “, zaključuje Subotić.