Trka u naoružanju na Balkanu: Srbija prednjači sa oružjem iz Kine, Rusije i Belorusije

Uprkos međunarodnim sankcijama Moskvi zbog agresije na Ukrajinu, u sredu je saopšteno da je Srbija dobila još jednu isporuku oružja iz Rusije. Reč je o ruskom sistemu za elektronsko blokiranje dronova, poznatom kao Repelent, koji je predstavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Srbija je u poslednjoj deceniji povećala izdatke za nabavku novog i sofisticiranog naoružanja i postala jedan od 40 najvećih uvoznika u svetu. Prema podacima Instituta SIPRI, Srbija je na 37. mestu u svetu po nabavci oružja u periodu 2018-2022, pri čemu je potrošnja za ovu namenu povećana za čak 743 odsto u odnosu na period 2013-2018. Najveći dobavljači oružja u Srbiji su Kina sa 43%, Rusija sa 30% i Belorusija sa 20%.

Prema podacima Instituta, Srbija je rekorder na Zapadnom Balkanu po naoružanju, a iza sebe je ostavila članicu NATO-a Hrvatsku. Prema pokazateljima protoka sistema i podsistema naoružanja, koje SIPRI koristi za praćenje naoružanja država, Srbija je zabeležila eksponencijalni porast kupovine oružja od 2016. pa nadalje, a vrhunac je dostigao 2022. godine.

Na balkanskom nivou, samo je Hrvatska u trci u naoružanju sa Srbijom. Hrvatska je 2021. odlučila da kupi dvanaest polovnih borbenih aviona Rafale od Francuske za skoro milijardu evra kako bi zamenila svoju zastarelu flotu aviona iz sovjetskog doba i ojačala svoje vazdušne borbene sposobnosti.

Problem trke u naoružanju na Balkanu počeo je 2015. godine kada je Hrvatska zatražila od Sjedinjenih Država da doniraju 16 višestrukih raketnih sistema M270 proizvedenih od kompanije Lockheed Martin, opremljenih balističkim projektilima. Reagovao je aktuelni predsednik Srbije i tadašnji premijer Aleksandar Vučić konstatacijom da je njegova zemlja „morala da pronađe odgovor”. Odgovor je tražio u Rusiji, nakon čega je Moskva obećala da će u januaru 2016. pokloniti model ruskog raketnog odbrambenog sistema S-300. Ni Hrvatska ni Srbija nisu dobile traženu pomoć. Međutim, u aprilu 2022. Srbija je tajno kupila kineski PVO sistem, povećanje kapaciteta za srpsku vojsku mesec dana nakon početka ruske agresije u Ukrajini. Srbija je takođe kupila 30 evropskih i ruskih borbenih helikoptera, kineske bespilotne letelice, izraelske protivtenkovske rakete i francuske PVO sisteme.

U međuvremenu, Hrvatska je kupila 12 nemačkih aviona, 16 američkih helikoptera, američke rakete i modernizovala 76 kopnenih borbenih vozila. U pogledu teških borbenih mehanizama, međutim, Srbija i Hrvatska su i dalje u granicama dogovorenim Dejtonskim sporazumom iz 1995. godine.

Kao članica NATO-a, Albanija je uložila vrlo malo u odbranu i stoga nije uključena u regionalnu trku u naoružanju. Međutim, čini se da je ovaj period završen. Skoro milijardu evra iz albanskog budžeta biće utrošeno na nabavku novog naoružanja i modernizaciju postojećeg naoružanja u periodu 2022-2028. Ovaj iznos biće iskorišćen za kupovinu municije, naoružanja, sistema za vazdušno ratovanje, dronova iz Turske i transponder sistema u vrednosti od preko 30 miliona evra, koji će biti ugrađen u helikoptere Blackhawk. Kao rezultat toga, 27% godišnjeg budžeta se ulaže u odbranu, za razliku od 2019. godine kada je ova investicija iznosila samo 9,8%.

Čini se da Kosovo takođe ulazi u trku u naoružanju od 2022. U poslednje dve godine, najmlađa zemlja u Evropi povećala je broj svojih vojnika za 80 odsto, a troškove za odbranu za 100 odsto. Kosovo je 2023. kupilo bespilotne letelice od Turske, a zatim je zatražilo kupovinu 246 protivtenkovskih projektila Javelin i drugih vrsta naoružanja od SAD, koje Vlada Prištine nije obelodanila.

Severna Makedonija, koja je ušla u NATO 2020. godine, ima desetogodišnji plan modernizacije odbrane koji uključuje potrošnju od milijardu evra. Cilj je da se staro sovjetsko i jugoslovensko oružje zameni novim zapadnjačkim. Do 2032. godine planirana je nabavka 8 višenamenskih vojnih helikoptera zapadne proizvodnje koji će zameniti 12 helikoptera Mi-24 doniranih Ukrajini. Ovo će biti najveća nabavka vojne opreme od 2001. godine, kada je Severna Makedonija bila umešana u oružani sukob. Umesto tenkova, Severna Makedonija je već potpisala ugovore za kupovinu lakih oklopnih vozila na točkovima JLIV i oklopnih transportera Strajker iz SAD. Pored toga, kompanija trenutno nabavlja laka oklopna vozila iz Turske i protivtenkovske sisteme Javelin, vozila Boran iz Turske, protivvazdušne sisteme Mistral 3 iz Francuske i druge vrste opreme.

Opremanje Albanije, Severne Makedonije i Crne Gore novim oružjem se vidi u smislu ispunjavanja obaveza NATO-a o ulaganju u odbranu od najmanje 2% bruto domaćeg proizvoda (BDP). S druge strane, naoružavanje Srbije, posebno nakon početka invazije Ukrajine na Ukrajinu početkom 2022. godine, Zapad vidi kao opasan potencijal koji bi mogao da izazove još jedan rat na Balkanu, sa ciljem da se skrene pažnja sa Ukrajine.

Srbija je jedina evropska država koja nije uvela sankcije Rusiji i nastavlja da potpisuje sporazume o saradnji sa Moskvom. Iako je Beograd započeo proces pristupnih pregovora sa Evropskom unijom (EU) od 2014. godine, nije usaglasio spoljnu politiku EU prema Rusiji i odbija da uvede sankcije Unije.

Osim Hrvatske, Vučić navodi i pretnju sa Kosova da opravda sve veću nabavku naoružanja za srpsku vojsku. „Ako bi neko pokušao da izvrši agresiju na Srbiju, kao što se to desilo 1999. godine, tehnički to ne bi mogao da uradi na isti način“, rekao je on, aludirajući na intervenciju NATO-a 1999. godine, kada je Srbija napadnuta kako bi se zaustavila humanitarna katastrofa koju je izazvao režim Slobodana Miloševića na Kosovu.

Da bi se sprečila serijska eskalacija situacije, SAD i EU pozivaju da se sva nabavka oružja učini transparentnom i da se evropske integracije, odnosno unapređenje regionalne saradnje, stave u fokus svih zemalja u regionu.

Piše: Xhelal Neziri, urednik i saradnik The Geopost iz Severne Makedonije