Удар на руску хибридну мрежу „Рибар“: Михаил и Валерија Звинчук ухапшени у Црној Гори
Црногорска полиција и Агенција за националну безбедност (АНБ) спровеле су велику операцију у Рисну, током које је ухапшено пет особа повезаних са руском информативном мрежом „Рибар“. Међу ухапшенима су Михаил Звинчук, за кога се каже да је пуковник руске војне обавештајне службе ГРУ, одговоран за хибридне операције, и Валерија Звинчук. Операција представља важан корак у суочавању са мрежама које западне институције повезују са руском пропагандом и операцијама информативног утицаја.
Црногорске безбедносне службе покренуле су јутрос операцију усмерену на откривање и сузбијање активности руске хибридне мреже „Рибар“. У Рисну је ухапшено укупно пет особа, међу којима су, према доступним информацијама, Михаил и Валерија Звинчук, који се доводе у везу са руководством ове организације.
Према информацијама које је објавила Побједа, Михаил Звинчук је пуковник руске војнообавештајне службе ГРУ, одговоран за хибридне операције. Очекује се да ће детаљи његове наводне улоге, као и активности осталих притворених, бити разјашњени током истраге и путем званичних информација надлежних органа.
Ова акција добија шири значај због међународног угледа мреже „Рибар“, чију активност западне институције годинама повезују са ширењем проруских наратива, пропагандним активностима и покушајима утицаја на јавно мњење. Хапшења у Црној Гори покрећу питање да ли је ова мрежа развила оперативну структуру на Западном Балкану и у којој мери су њене активности повезане са интересима руских државних и безбедносних структура.
У време када се безбедносни изазови све више јављају не само кроз традиционалне војне и обавештајне операције, већ и кроз дигиталне платформе, медијске канале и организоване дезинформацијске кампање, заштита јавног простора постаје један од главних задатака демократских држава. Управо из тог разлога, резултати црногорске акције могу имати значај и ван граница ове земље.
„ Рибар“: Од војног канала на Телеграму до међународне мреже
„Рибар“ је руска медијска и информативна мрежа, основана 2018. године, која је стекла међународно признање током руске инвазије на Украјину. Првобитно замишљена као платформа за војну анализу, праћење сукоба и извештавање о дешавањима на фронту, временом се трансформисала у широку мрежу комуникационих канала, са значајним присуством на друштвеним мрежама.
Оснивач и један од најистакнутијих представника мреже је Михаил Звинчук, бивши припадник обавештајних структура руског Министарства одбране. Звинчук је 2018. године, заједно са Денисом Шчукином, основао „Рибар“, који је касније постао један од најутицајнијих руских војних канала на Телеграму.
Утицај мреже није ограничен само на објављивање војних анализа. Западне институције указују на њену улогу у ширењу садржаја који подржава политичке и стратешке интересе Кремља, као и на коришћење дигиталних комуникационих канала за утицање на ставове јавности ван Русије.
Управо та комбинација медијске активности, широког дигиталног домета и наводних веза са руским структурама чини „Рибар“ објектом интересовања безбедносних служби и аналитичких центара у више земаља.
Санкције ЕУ и оптужбе за ширење пропаганде
Михаил Звинчук је под санкцијама Европске уније од јуна 2023. године. У образложењу одлуке Савета ЕУ наводи се да је, поред режије канала „Рибар“, био члан радне групе коју је формирао руски председник Владимир Путин ради координације активности везаних за рат у Украјини.
Европска унија је оптужила Звинчука за ширење дезинформација и пропаганде у корист Кремља. Санкције су део ширег одговора европских институција на руске активности, које сматрају претњом безбедности и демократским процесима.
Британске власти су такође именовале Рибара као једног од актера у руским операцијама манипулације страним информацијама и мешања у демократске процесе. Према њиховим речима, активности мреже делимично координира руска председничка администрација, финансијску подршку пружа руска државна корпорација Ростех, док њени оперативци сарађују са припадницима руских обавештајних служби.
Ове процене показују да западне земље не виде „Рибар“ само као медијски пројекат, већ и као део ширег система руског информативног утицаја. Међутим, конкретна одговорност појединаца ухапшених у Црној Гори мора се утврдити на основу доказа и кроз редован правни поступак.
Анонимни налози, вештачка интелигенција и утицај на јавно мњење
Британска влада каже да „Рајбар“, поред објављивања војних анализа, користи анонимне медијске извештаје, наводне анкете и садржај генерисан вештачком интелигенцијом како би утицао на јавно мњење и промовисао наративе у складу са интересима Кремља.
Такве методе представљају све већи изазов за демократске државе. Информације се могу брзо ширити, док је често тешко утврдити ко стоји иза одређених налога, ко финансира одређене кампање и да ли је објављени садржај део координисане активности.
Велика Британија је увела додатне санкције појединцима повезаним са организацијом у јулу 2026. године као део мера за супротстављање руским обавештајним операцијама. Ове мере су део ширих напора западних земаља да ограниче коришћење медија и дигиталних платформи за остваривање спољнополитичких циљева.
Хапшења у Црној Гори сада покрећу питање да ли су сличне активности организоване на територији ове земље, као и да ли постоје докази о конкретним покушајима утицаја на јавност или институције.
Западни Балкан као простор руског информационог утицаја
Ширење активности „Рибара“ ван Русије, укључујући Западни Балкан, привукло је посебну пажњу у западним безбедносним и аналитичким круговима.
Према анализи Америчког института за проучавање рата (ISW) из новембра 2024. године, Звинчук је говорио о међународној мрежи са више од 250 комуникационих канала на 28 језика. У истом контексту, поменуо је и отварање медијских школа у Србији, Босни и Херцеговини и Киргистану.
Ширење такве инфраструктуре указује на намеру ширења информација и политичких наратива различитим језичким и националним заједницама, а не само руској јавности. За аналитичаре који прате руски утицај, међународни домет мреже је један од разлога зашто се њене активности процењују у ширем геополитичком контексту.
Западни Балкан је посебно рањив на информациону конкуренцију због сложених политичких односа, отворених регионалних питања и различитих спољнополитичких оријентација држава. У таквом окружењу, медијске платформе могу постати канали за промоцију наратива који продубљују постојеће поделе или утичу на перцепцију међународних партнера и безбедносних савеза.
У том смислу, истрага у Црној Гори може пружити додатне одговоре на питање да ли је „Рибар“ деловао у региону само као медијска мрежа или је имао и друге организационе и оперативне активности.
Амерички Стејт департмент је такође идентификовао појединце повезане са „Рајбаром“.
Амерички Стејт департмент је такође усмерио пажњу на активности ове мреже, која је кроз програм „Награде за правду“ јавно идентификовала неколико људи повезаних са „Рајбаром“, што је покренуло сумњу у њихову умешаност у операције страног утицаја.
Овај програм се користи за прикупљање информација о активностима које америчке власти сматрају важним за националну безбедност. Његово учешће у случајевима везаним за ову мрежу додатно показује да је активност „Рибара“ у фокусу неколико западних институција.
Када се санкције Европске уније, мере британских власти и активности америчких институција посматрају заједно, постаје јасно зашто се могуће присуство ове мреже у Црној Гори третира као питање које превазилази обичну медијско деловање.
/Геопост/