Usred upozorenja o Rusiji, baltičke zemlje se pripremaju za "hibridne”, a ne konvencionalne prijetnje 

Rusija će vjerovatnije pribjeći hibridnim provokacijama nego pokrenuti konvencionalni vojni napad na istočno krilo NATO-a, rekao je litvanski ambasador pri Atlanskom savezu, dok su zvaničnici i analitičari pozvali na smirivanje nakon ponovljenih upozorenja o mogućim akcijama Kremlja u baltičkim državama ili Poljskoj. 

Komentari dolaze nakon što su dvije zemlje istočnog krila NATO-a prošle sedmice upozorile da bi Rusija mogla izvesti provokacije u baltičkim državama ili Poljskoj u bliskoj budućnosti. 

"Vjerovatno ne bismo trebali očekivati ​​konvencionalne prijetnje", rekao je litvanski ambasador pri NATO-u, Darius Jauniškis. "Prvo bih razmislio o elementima hibridnog ratovanja. To je vjerovatno najlakše izvesti". 

Moguće hibridne akcije mogle bi uključivati ​​upade raketa ili dronova, prema latvijskim obavještajnim službama, koje su upozorile da bi takvi incidenti mogli biti namijenjeni dodatnom pritisku na zapadne zemlje kako bi smanjile svoju podršku Ukrajini. 

Sigurnosni stručnjaci kažu da bi dodatni cilj Rusije, vjerovatno, bio testiranje odlučnosti NATO-a, a ne direktan uticaj na politiku prema Ukrajini. 

„Mislim da bi ovo bio pokušaj testiranja samog NATO-a, a posebno Sjedinjenih Američkih Država, u svjetlu nedavnih događaja“, rekao je Tony Lawrence, analitičar u Međunarodnom centru za odbranu i sigurnost sa sjedištem u Talinu. „Bilo bi optimistično pomisliti da bi još jedna provokacija u zemlji NATO-a mogla skrenuti pažnju s Ukrajine“. 

Upozorenja dolaze u trenutku kada Estonija nastavlja jačati svoju odbranu duž svoje granice s Rusijom koja je duga gotovo 300 kilometara, gradeći rovove, bunkere i protivtenkovske barijere poznate kao „zmajevi zubi“. 

„Do sada smo izgradili jedno uporište čete na sjeveroistoku i drugo na jugoistoku, uglavnom da bismo ljudima pokazali šta radimo i zašto“, rekao je estonski potpukovnik Ainar Afanasjev. „Ali ovi položaji su izgrađeni po planu. Nisu nasumično razasuti po tom području“. 

Estonija se nada da će utvrđenja pomoći u odvraćanju ili barem usporavanju bilo kakvog potencijalnog ruskog napredovanja. 

Zapadne obavještajne agencije ponudile su različite procjene o tome kada bi Rusija mogla biti u stanju vojno ugroziti NATO. Neki procjenjuju da bi Moskva mogla biti spremna za agresiju protiv saveza do kraja decenije, dok drugi tvrde da je ruska vojska i dalje previše iscrpljena ratom u Ukrajini da bi izvela konvencionalni napad. 

 Latvijski analitičar za sigurnost Janis Karlsbergs rekao je da Rusija ima dugu historiju korištenja „hibridnih taktika“ i da se najnovija upozorenja ne bi trebala smatrati neviđenim. 

„Ovo se dešava već dugi niz godina“, rekao je Karlsbergs, analitičar u NATO-ovom Centru izvrsnosti za strateške komunikacije.  

Ukazao je na bombaške napade u blizini sinagoge u Latviji tokom 1990-ih koje su vlasti povezale s ruskim naporima da prikažu zemlju kao fašističku državu. 

„Pa zašto sada govorimo o drugim metodama? Naravno, sve je moguće, ali posljedice za Rusiju bi bile prilično teške. To bi Rusiju dovelo mnogo bliže samoubistvu“, rekao je Karlsbergs. 

Baltički sigurnosni stručnjaci upozorili su na senzacionalistička upozorenja koja se isključivo fokusiraju na region, tvrdeći da svaku rusku prijetnju treba posmatrati u kontekstu saveza u cjelini. 

„Mislim da naslovi u zapadnim medijima koji naglašavaju baltičke države ili pojedinačne regije nisu tačni“, rekao je Linas Kojala, direktor Centra za geopolitiku i sigurnosne studije u Litvaniji. „Govorimo o prijetnji koju Rusija predstavlja za NATO kao savez, ili ne predstavlja“. 

Uprkos tome, analitičari su upozorili da bi Rusija mogla postati nepredvidljivija kako rat sve više dolazi na njene teritorije, a ukrajinski napadi usmjereni su na područja oko Moskve i Sankt Peterburga.