Da li Srbija postaje nova Putinova meta?

Ostaje da se vidi da li je ruski predsednik Vladimir Putin već prešao „crvenu liniju“ koju je postavio Donald Tramp i da li je Vašington spreman da uvede bolnije sankcije protiv Rusije, kaže bivši američki diplomata Džon B. Krejg, viši saradnik Transatlantske liderske mreže u Vašingtonu i član savetodavnog odbora Instituta za politiku i ekonomiju Jugoistočne Evrope, u članku koji je objavio Euronews. On piše da Moskva budi administraciju američkog predsednika svojim kontinuiranim prkosom i neodgovornim aktivnostima u susedstvu.

Putin se sprema za dugu političku bitku za uticaj sa Vašingtonom, tvrdi Krejg.

Srbija, još jedna zemlja Zapadnog Balkana prijateljski nastrojena prema Rusiji, sada se čini kao nova meta.

Iako se Srbija smatra tradicionalnim saveznikom Rusije, otkriveno je da snabdeva Ukrajinu oružjem – uključujući višecevne lansere za rakete i minobacačke granate, navodno preko Bugarske i Češke.

Ovo je izazvalo snažnu reakciju Moskve, koja je taj potez nazvala kao „nož u leđa“ i „izdaju“.

Ruska spoljna obaveštajna služba je, podsetimo, 29.maja ove godine javno osudila Srbiju, što predstavlja drugu zvaničnu opomenu Moskve Beogradu u roku od mesec dana.

Ovakve javne izjave su retke i ukazuju na prelazak sa tihe diplomatije na otvoreni pritisak.

Tu je i optužba Aleksandra Dugina, desničarskog ideologa često nazivanog “Putinovim mozgom” koji je nedavno rekao da predsednik Srbije Aleksandar Vučić “nema više legitimitet“.

Takođe je podržao proteste u Srbiji koji su izbili zbog korupcije, nemara i loše izgradnje, a koji traju još od smrtonosnog urušavanja nadstrešnice u Novom Sadu (1. novembar 2024).

Kao odgovor na otkrivene informacije i sve veći domaći pritisak, Vučić je najavio obustavu svih vojnih izvoza, verovatno pokušavajući da ublaži tenzije i sa Moskvom i sa domaćim javnim mnjenjem.

Geopolitičke posledice

Eventualni “razlaz” na relaciji Rusija Srbija mogao bi označiti prekretnicu. Dok je Beograd godinama pokušavao da balansira između Istoka i Zapada, indirektno naoružavanje Ukrajine za Moskvu bi mogla biti crvena linija.

Srbija je, takođe, ključni igrač u regionu. Svako unutrašnje previranje ili spoljašnji pritisak (bilo iz Rusije, bilo iz EU) može imati šire posledice po ceo Zapadni Balkan.

Pominjanje “dugoročne političke borbe za uticaj“ ,što je Putinova šira strategija, ukazuje da Rusija i dalje vidi Balkan kao deo svoje interesne sfere, i da će oštro reagovati na svako zbližavanje sa Zapadom.

Koja je uloga Dugina? Iako nema zvaničnu funkciju, Duginove izjave često odražavaju ton Kremlja. Njegova otvorena kritika Vučića sugeriše da bi Rusija mogla podržati opoziciju ili destabilizovati vlast ukoliko se Vučić još više približi Zapadu.

Pored naoružavanja Ukrajine, Putinu se nisu dopali ni važni sporazumi Srbije sa Zapadom, smatra američki diplomata.

Prošlog jula, podsetimo, Srbija, EU i Nemačka potpisale su sporazum o lancu snabdevanja baterijama, kojim je EU dat pristup sirovinama koje se vade u Srbiji.

Sa značajnim nalazištima litijuma, posebno u dolini Jadra, Srbija ima potencijal da postane glavni evropski dobavljač ključnog metala za baterije.

Tadašnji nemački kancelar Olaf Šolc pohvalio je sporazum kao mega projekat koji bi mogao da smanji zavisnost Evrope od Kine. Ako se sprovede, projekat litijuma Jadar, vredan 2,4 milijarde dolara (2 milijarde evra), mogao bi da pokrije 90 odsto trenutnih potreba Evrope za litijumom.

Šta taj sporazum podrazumeva i zašto je on geopolitički značajan?

Srbija se obavezala da razvije infrastrukturu za eksploataciju, preradu i izvoz litijuma, kobalta i drugih sirovina koje su neophodne za baterije u električnim vozilima.

Cilj sporazuma je da se smanji zavisnost EU od Kine kada je reč o retkim metalima i kritičnim mineralima što Srbiju stavlja u važnu poziciju u okviru evropske zelene industrije.

Nemačke kompanije, uključujući verovatno Wolkswagen i BASF, učestvuju u transferu tehnologije, razvoju rudarske industrije i unapređenju ekoloških standarda.

Zašto ovo ljuti Putina?

Ovaj sporazum čvršće vezuje Srbiju za ekonomsku sferu EU, udaljavajući je od ruske zone uticaja. Srbija se time pozicionira kao dobavljač za zapadne zelene industrije, što je direktno suprotno ruskom modelu privrede koji se oslanja na fosilna goriva.

Rusija je godinama koristila svoj energetski izvoz i infrastrukturne projekte (npr. gasovode) za politički uticaj u Srbiji i na Balkanu. Uključivanje Srbije u zapadne lance snabdevanja zelenim tehnologijama slabi ruski ekonomski i energetski uticaj.

Litijum je dakle “nova nafta“ i kontrola nad njegovim zalihama i preradom postaje pitanje nacionalne bezbednosti za velike sile.

Srbija poseduje jedno od najvećih nalazišta litijuma u Evropi (dolina Jadar), koje je bilo predmet žestokih protesta zbog ekoloških pitanja, ali sada postaje deo strateškog plana EU za sirovine.

Šire Putinove brige

Rusija posmatra ovakve sporazume kao gubitak kontrole nad ključnim teritorijama u regionu koje su nekada bile čvrsto povezane s Moskvom.

U očima Kremlja, Srbija se ne samo politički već i strateški udaljava, što dodatno pogoršava odnose i otvara prostor za oštrije ruske reakcije.

U Beogradu su desetine hiljada demonstranata izašle na ulice protestujući protiv sporazuma, strahujući od nepopravljivog zagađenja u dolini Jadra, uprkos upozorenjima zvaničnika da iza svega stoji navodna zavera za rušenje predsednika Vučića i njegove vlade.

Mnogi su nosili zastave u bojama kombinovane ruske i srpske trobojke.

I dok je Putin možda gajio nadu da će doći do ogromnih rezervi litijuma u Srbiji, ukazuje Krejg, ruske trupe su upravo prošle nedelje preuzele kontrolu nad mestom jednog od najvrednijih nalazišta litijuma u Ukrajini, kod sela Ševčenko u Donjeckoj oblasti. Time su samo dva od ukupno četiri litijumska nalazišta u centralnoj Ukrajini ostala pod kontrolom vlade.

Srbija je, podsetimo, krajem avgusta prošle godine, takođe, potpisala sporazum vredan 2,7 milijardi evra za kupovinu borbenih aviona Rafale od francuske kompanije Dassault Aviation, što predstavlja značajnu promenu u bezbednosnoj i političkoj orijentaciji zemlje – udaljavanje od Rusije, svog tradicionalnog saveznika i snabdevača oružjem.

Konačno, Upravni odbor američke kompanije EXIM odobrio je preliminarnu obavezu srpskoj Telekom grupi za 50 miliona dolara (42,8 miliona evra) za podršku pripremi i pokretanju njihove 5G telekomunikacione mreže.

Ova transakcija dodatno jača Program za transformacione izvoze i suprotstavljanje Kini (CTEP) američke EXIM banke, budući da je bezbednost 5G mreža visoki prioritet američke vlade i spada u jednu od deset ključnih oblasti transformacionog izvoza koje EXIM podržava.

Sve ovo je dovoljno da Moskva, možda, odluči da pokuša da destabilizuje vlast u Beogradu./The Geopost/