Koje ruske ekstremno desničarske grupe se bore u Ukrajini?

Ruski dobrovoljački korpus (RVC), ruska krajnje desničarska jedinica koja se bori na strani Ukrajine, dospela je na naslovne strane ranije ovog meseca nakon što je izvršila raciju na ruskoj granici.

Napad na ruski region Bryansk, u kojem su navodno ubijene dve osobe, osmišljen je tako da podstakne ruske državljane da počine antidržavno nasilje i razotkriju slabost granica zemlje, izjavio je lider RVC Denis Kapustin.

Međutim, akcija je takođe istakla sukob koji je godinama delio ruski krajnje desničarski pokret oko rata u Ukrajini: dok mnogi ruski ultranacionalisti podržavaju invaziju, manjina je podigla oružje protiv Kremlja.

Kako su ruski nacionalisti završili na obe strane sukoba? I kakav su uticaj oni imali na tok borbi u Ukrajini?

Ko su ruski nacionalisti koji se bore za Ukrajinu?

Otkako su borbe počele na istoku Ukrajine 2014. godine, stotine Rusa sa ekstremno desničarskim uverenjima stalo je na stranu Kijeva. Većina njih su pripadnici ruske neonacističke subkulture, koji na današnju Rusiju gledaju kao na korumpiranu, multinacionalnu državu i optužuju predsednika Vladimira Putina da ne poštuje interese etničkih Rusa.

Neki od njih su pobegli iz Rusije početkom 2000-ih da bi izbegli krivično gonjenje za zločine iz mržnje ili svoje političke aktivnosti. Mnogi od njih su se preselili u Ukrajinu, koju su videli kao slovensku zemlju, etnički homogeniju od Rusije.

„Počeli su da mrze rusku državu i mislili su da je Ukrajina, gde je imigracija manje jaka, idealno mesto za njihove aktivnosti“, kaže Nikolaj Mitrohin, sociolog sa Univerziteta u Bremenu, specijalizovan za ruski nacionalizam.

Mnogi su iskoristili priliku da se pridruže krajnje desničarskim ukrajinskim vojnim jedinicama 2014. godine, uključujući i puk Azov. Neki od njih su se okrenuli protiv Kremlja zbog podsticanja „bratoubilačkog rata“, dok su drugi jednostavno tražili priliku da se uključe u vojnu akciju.

„Odjednom ste imali priliku da uzmete pravo oružje, branite ljude i zauzvrat dobijete poštovanje i društveni kapital“, kaže Vjačeslav Lihačov, istraživač desnog ekstremizma.

„To je potpuno drugačiji osećaj nego trčati noću, piti pivo i prebijati ljude neslovenskog izgleda.

Da li su se za Kremlj borili i proruski desničarski ekstremisti?

Da. U stvari, broj ruskih desničarskih ekstremista koji se bore uz ukrajinske snage bledi u poređenju sa onima koji se bore uz Kremlj od 2014.

Ovi drugi podržavaju imperijalni ruski nacionalizam koji se fokusira na teritoriju, a ne na etničku pripadnost: oni žele da obnove ruske „istorijske granice“ i podržavaju Putinov pokušaj da preuzme kontrolu nad Ukrajinom, koju vide kao istorijsku rusku zemlju.

Hiljade ruskih nacionalista i krajnje desničarskih dobrovoljaca pridružilo se oružanoj pobuni koju podržava Rusija u istočnoj Ukrajini kada je počela 2014.

Prema rečima eksperata, te dobrovoljce je podržala ruska Federalna služba bezbednosti (FSB), koja ih je koristila kao proksije pošto Kremlj nije želeo da prizna svoju direktnu umešanost.

„Imali su veze sa FSB-om i delovima vojske za uputstva, oružje i municiju“, rekao je ekspert Mitrohin za “The Moscow Times”.

Kako se aktivna faza borbi u istočnoj Ukrajini završila, nacionalističke milicije su postepeno marginalizovane, a njihove vođe su zamenjene ličnostima lojalnijim Kremlju.

Šta je proukrajinski Ruski dobrovoljački korpus i koji su mu ciljevi?

Denis Kapustin, neonacista rođen u Moskvi, osnovao je RVC prošle godine. Prema svom manifestu, RVC želi da svrgne Putina i stvori etničku rusku državu. Njeni članovi zahtevaju da Rusija napusti svoje imperijalne ambicije i fokusira se na dobrobit etničkih Rusa.

„Kojom silom hoćete da sprečite da vaša ’imperija‘ eksplodira? Šta će vam Krim… Šta će vam zemlja ako na njoj niko ne živi?

Prema ekspertima, podrška RVC unutar Rusije je beznačajna, a njihov upad u region Brjansk će verovatno samo pojačati propagandu Kremlja koja tvrdi da Ukrajinom vladaju neonacisti koji ugrožavaju teritorijalni integritet Rusije.

Ipak, kampanja je bila uspešna i dala je RVC podsticaj publicitetu koji bi mogao privući više regruta.

„Ne postoji loš publicitet“, rekao je Aleksandar Verhovski, direktor ruskog centra za informacije i analize SOVA, koji prati ultranacionalističke aktivnosti.

„Grupa treba da raste, stekne sledbenike i pokaže uspeh“, rekao je on za The Moscow Times.

Koje se ekstremno desničarske milicije bore za Rusiju u Ukrajini?

Nekoliko ruskih ekstremno desničarskih grupa bori se u Ukrajini kao deo dobrovoljačkih jedinica Oružanih snaga Rusije od prošlogodišnje invazije u punom obimu.

Jedna od najpoznatijih je Ruska carska legija, ekstremno desničarska grupa sa sedištem u Sankt Peterburgu. Njegov politički ogranak, Ruski imperijalni pokret (RID), koji zastupa antiimigrantske i antisemitske stavove, vodi kampove za obuku dobrovoljaca koji žele da se bore u Ukrajini.

RID je klasifikovan kao teroristička organizacija od strane SAD i Kanade, a SAD su uvele sankcije visokim članovima tokom prošle godine.

„Naravno da podržavamo likvidaciju separatističkog entiteta koji sebe naziva Ukrajinom“, rekao je osnivač RID-a Denis Garijev na dan ruske invazije.

Možda je još radikalnija izviđačka grupa za diverzantske napade Rusič. Predvođeni samoproglašenim neonacistom Aleksejem Milčakovim, članovi ove grupe redovno pokazuju simbole krajnje desnice i optuženi su za ratne zločine u Ukrajini.

Još jednu ultranacionalističku grupu u Ukrajini, Espanola, osnovali su ekstremno desni ruski fudbalski huligani. Njen vođa Stanislav Orlov rekao je da je grupa bila umešana u nedavne ruske napade oko ukrajinskog grada Vuhledara, između ostalog koristeći protivvazdušne sisteme i dronove.

Među najozloglašenijim članovima Espanole je borac borilačkih veština Mihail Turkanov, poznat po tetovažama svastike, koji je prošlog meseca dobio državni Orden za hrabrost.

Da li Kremlj priznaje podršku grupa krajnje desnice?

Ruske vlasti nisu priznale, a kamoli osudile prisustvo ekstremno desničarskih grupa u ruskoj vojsci.

Naprotiv, postoje brojni izveštaji o ekstremno desničarskim aktivistima poput Turkanova koji su dobili vojna odlikovanja.

“Ne treba da se izjašnjavamo da ti ljudi podržavaju fašiste bez ikakvog dokaza. Nemamo razloga za to”, rekao je Andrej Kartapolov, predsednik Odbora za odbranu ruskog parlamenta, u intervjuu ranije ovog meseca, na pitanje o Rusiču.

Za mnoge stručnjake, međutim, tolerantnost Kremlja prema takvim grupama ne predstavlja iznenađenje: ekstremna nacionalistička ideologija i imperijalistička retorika godinama su prisutni u zvaničnom diskursu Rusije – a još više među najvišim zvaničnicima od invazije na Ukrajinu.

A svako priznanje ekstremno desničarskih aktivista koji se bore za Rusiju potkopali bi jedno od glavnih opravdanja Kremlja za invaziju: tvrdnju da Ukrajinom vladaju nacisti.

„One [krajnje desničarske grupe] su ohrabrene genocidnom retorikom propagandista Kremlja… [a] sam Putin podržava tu ideologiju“, rekao je Lihačov.

“Cela Rusija je krenula u ovom pravcu.”/The Moscow Times/