27.03.2024.

U Ukrajini vreme ističe

Bez pomoći SAD, Kijev ne može da iskoristi rusku vojnu slabost

Dve godine nakon ruske invazije, Ukrajina i njeni zapadni pristalice nalaze se na kritičnoj tački odluke, suočavajući se sa fundamentalnim pitanjem: kako zaustaviti, a zatim preokrenuti dalje rusko napredovanje na bojnom polju? Nakon zauzimanja uništenog grada Avdijevke, ruske snage su samo neregularno napredovale u drugim oblastima duž fronta. Vodstvo Rusije u proizvodnji ljudstva, materijala i odbrane poraslo je tokom prošle godine, dok su isporuke američke municije smanjene i postoji opasnost da budu skoro potpuno obustavljene zbog zastoja u američkom Kongresu oko pitanja finansiranja. Zalihe kritične municije za ukrajinske jedinice na frontu su pri kraju, a vojnici su primorani da racioniraju. Neke jedinice pate od značajnog nedostatka osoblja.

Trenutna dinamika na bojnom polju nema jedinstven uzrok; prvenstveno zbog odluka donetih od jeseni 2022. Kada je Rusija mobilisala svoju ratnu ekonomiju, Zapad nije, a Ukrajina nije mogla. Kada je Rusija izgradila mrežu odbrane dugu stotine kilometara i duboku nekoliko slojeva, Ukrajina nije. Rusija je nabavila više od milion (po nekim procenama tri miliona) artiljerijskih granata i hiljade dronova od svojih partnera, uključujući Iran i Severnu Koreju. Zapad nije mogao da prati korak jer je već dostigao dno bureta sa sličnim resursima. Moskva je uložila velike napore da obnovi svoje ljudstvo i popuni svoje oružane snage, dok Kijev još nije u potpunosti mobilisan.

Bez povećanja zapadne vojne pomoći i suštinske promene u strategiji Kijeva, situacija Ukrajine na bojnom polju nastaviće da se pogoršava sve dok ne dostigne prekretnicu, verovatno već ovog leta. Ako ukrajinske potrebe za municijom i ljudstvom ne mogu da budu zadovoljene, ukrajinske jedinice će verovatno biti izdubljene, što će ruski prodor učiniti sasvim mogućim. Međutim, to nije razlog za očaj, već hitan razlog za akciju. Ruske oružane snage imaju ranjivosti koje se mogu iskoristiti i prednosti koje se vremenom mogu narušiti, ali samo ako Ukrajina dobije ono što joj je sada potrebno.

OŠTEĆENA, ALI OPASNA

Da bi razvili efikasnu strategiju koja koristi slabosti Rusije, zapadni kreatori politike i posmatrači moraju da vide rusku vojsku onakvom kakva je sada: ne nesrećnu, slomljenu, desetkovanu silu kakvu mnogi žele da već jeste, već još uvek opasnu organizaciju koja napreduje u Ukrajini. Razumevanje trenutnog stanja ruske borbene moći zahteva obradu oprečnih informacija i odgovaranje na niz složenih pitanja. Da li je ruska vojska u opadanju, oslanjajući se na opremu iz sovjetskog doba, regrutovane osuđenike, trupe koje koriste metamfetamine ili druge droge, i bespilotne letelice i artiljerijske granate koje isporučuju strane zemlje kako bi napredovali po velikoj ceni? Ili je to sve prilagodljivija i dobro opremljena organizacija sposobna da savlada ukrajinske pozicije duž cele linije fronta?

Problem je što su oba opisa delimično tačna. Možda najjasniji i najpraktičniji pogled na rusku vojsku je anegdota koju su ispričali ukrajinski vojnici i koju su nedavno podelili sa The Nev Iork Times-om: Ruska vojska nije ni dobra ni loša, samo duga.

U prvim mesecima rata, Kremlj nije bio voljan da prizna da je njegov prvi napad na Ukrajinu bio neuspešan. Do avgusta 2022. godine, oštećene ruske jedinice postale su krhke, a kada su ih testirale ukrajinske snage, srušile su se u Harkovu i povukle se iz Hersona. Ali Rusija se sada pomirila sa zahtevima i troškovima dugotrajnog sukoba. Shvativši da su njegovi ratni napori u opasnosti, Kremlj je učinio ono što je ranije odbijao: mobilisao je 300.000 vojnika, dramatično povećao troškove odbrane i kupio ključno oružje od svojih partnera kako bi popunio praznine.

Kijev je sada u sličnoj krizi snabdevanja kao Moskva pre dve godine. Međutim, za razliku od Rusije, Kijev ne može da mobiliše sopstvenu odbrambenu industriju i brzo poveća proizvodnju; oslanja se na zapadnu vojnu pomoć. Uz to, Ukrajina ima manje stanovnika od Rusije, što znači da se njeni gubici osećaju akutnije.

Međutim, kada su adekvatno popunjene, snabdevene i ukorenjene, ukrajinske snage su pokazale da mogu nametnuti velike troškove ruskim snagama i podrivati sposobnost Rusije da svoje prednosti na papiru pretvori u odlučujuće dobitke. Bitka kod Avdijevke je najnoviji primer za to: posle čestih vazdušnih udara i raspoređivanja do 30.000 vojnika u desetak jedinica, Rusiji je trebalo još pet meseci da zauzme uništeni grad. Rusija je jako želela Avdijevku, i dobila je Avdijevku… očajnički: tokom opsade izgubila je više od 600 oklopnih vozila i verovatno hiljade vojnika. Veliki gubici naglašavaju da su ofanzivne sposobnosti Rusije još uvek neadekvatne kada je u pitanju nadmoćno pripremljena ukrajinska odbrana.

Međutim, ostalo je nekoliko mesta na celoj liniji fronta koja su tako snažno branjena kao Avdiivka, što znači da bi budući napredak Rusije mogao da dođe lakše. Štaviše, ruske slabosti teško da će biti važne ako osiromašene ukrajinske jedinice više nisu u stanju da se brane ili ako ne budu u stanju da izgrade onu vrstu odbrane koja je izgrađena u Avdijevki tokom decenije da bi se brzo obnovila.

POSLEDNJA VOŽNJA SOVJETSKE VOJSKE

Dve glavne prednosti Rusije su preostalo oružje i ljudstvo, ali čak ni oni nisu tako jaki koliko bi Kremlj smatrao svojim neprijateljima. Uzmimo ogromne rezerve tenkova Rusije: Od 2022. godine, ruske oružane snage su izgubile najmanje 14.000 komada opreme. Ruski generalštab je neke od ovih gubitaka nadoknadio iskopavanjem groba Sovjetske armije i obnavljanjem hiljada konzerviranih tenkova i oklopnih vozila za upotrebu. Rusija je 2023. godine oživela 1.200 tenkova i 2.500 oklopnih vozila koji su prethodno bili u dugoročnom skladištu, dok je proizvedeno samo 200 novih ili modernizovanih tenkova. Međutim, ove zalihe nisu neograničene. Neki istraživači su otkrili da je Rusija već iscrpila između 25 i 40 odsto svojih strateških rezervi, u zavisnosti od vrste opreme, a najbolja oprema je verovatno rano povučena. Ono što je preostalo verovatno će biti u gorem stanju ili čak nepopravljivo. Ako Rusija nastavi ovim tempom, njene preostale zalihe će se smanjiti u narednih nekoliko godina, ograničavajući njene buduće mogućnosti. Naravno, to zavisi od toga da li je Ukrajina u stanju da izgradi aktivnu odbranu i obnovi sopstvenu borbenu moć.

Zapad nije išao u korak sa ruskom proizvodnjom municije. Dok Rusija koristi svoje starije zalihe municije, takođe je ubrzala proizvodnju novih artiljerijskih granata. Očekuje se da će do kraja ove godine biti proizvedeno dva miliona granata od 122 i 152 milimetra, a procenjuje se da je Rusija kupila jedan do tri miliona granata od Severne Koreje i Irana. Ukoliko SAD i Evropska unija ispune svoje proizvodne ciljeve, imaju za cilj da zajedno proizvedu oko 2,6 miliona metaka, a neće sve to ići u Ukrajinu. Početkom marta Češka je objavila da bi mogla da nabavi 800.000 artiljerijskih granata za Ukrajinu od trećih strana, ali su rokovi isporuke strogo poverljivi.

Ukrajinske protivvazdušne odbrane takođe su morale da smanje svoje rakete presretače. Ruski raketni napadi su postali eksperimentalni i složeniji od kraja 2022. godine, a ukrajinske stope presretanja su zbog toga opale. Početkom januara ukrajinski zvaničnici su rekli da sistemi protivvazdušne odbrane na nižim visinama oko Kijeva mogu da izdrže samo nekoliko velikih napada.

Erodiranje prednosti ruske opreme i municije neće biti važno ako Ukrajina ne bude u stanju da se odbrani 2024. godine. Neće biti važno da li su tenkovi iz sovjetske ere manje moćni i preživi ako se Ukrajini ne daju sredstva da ih uništi. Neće biti važno da li strane artiljerijske granate imaju veću stopu „dud rate“ od domaćih verzija ako ruske snage mogu da zadrže prednost vatrene moći od oko pet prema jedan, a zapadna proizvodnja i kašnjenje isporuke se nastave. Nije važno da li je ruska proizvodnja preciznih raketa dugog dometa dostigla vrhunac – ili, kako tvrde ukrajinski zvaničnici, zapadne sankcije smanjuju kvalitet ruskih raketa – ako Ukrajina nije u stanju da odbrani svoje nebo. U najgorem slučaju, ruski teški bombarderi mogli bi da budu iskorišćeni za uništavanje ukrajinskih gradova i kritične infrastrukture.

LJUDSKI RESURSI

Početna mobilizacija Rusije 2022. bila je haotična: neobučeno osoblje je brzo raspoređeno da popuni praznine u jedinicama na liniji fronta. Međutim, u mesecima koji su usledili, ruska vojska je uspostavila cevovod za regeneraciju jedinica na poligonima za obuku u okupiranoj Ukrajini i Belorusiji. Rusija sada regeneriše dovoljno osoblja da zadrži svoje linije fronta stabilne i da vodi ograničene ofanzivne operacije najmanje do kraja godine. Posle odbijanja ukrajinske kontraofanzive prošle jeseni, Rusija je ubacila još trupa u okupiranu Ukrajinu. Ruske i ukrajinske snage u okupiranom Donjecku bile su otprilike izjednačene u septembru 2023.; februara, Rusija je imala prednost dva prema jedan. Ukrajinski komandanti su ranije ove godine primetili da su neke ruske trupe izgleda bolje obučene nego prošle godine; drugi i dalje koriste tešku taktiku da jednostavno savladaju ili iscrpe ukrajinske trupe.

Iako je Rusija u mogućnosti da regrutuje više vojnika, ambicije Kremlja i dalje su otežane brojem vojnika. Rusija ne može lako da prevede svoju veću ponudu ljudi u nadmoć na bojnom polju bez preuzimanja rizika. Iako ruska vojska tvrdi da raspolaže sa 25 miliona vojnika, u praksi ima samo ono što može regrutovanjem dobrovoljaca. Iz brige za unutrašnju političku stabilnost i bezbednost režima, Kremlj radije ne saziva još jednu rundu mobilizacije ako se ona može izbeći. Čak i da je Kremlj želeo da okupira veće delove Ukrajine do 2026. godine, daleko je od izvesnog da bi bio spreman da prihvati rizike povezane sa uspostavljanjem dovoljno velikih vojnih snaga.

I Ukrajina i Rusija se bore da regrutuju dovoljno vojnika u svojim 20-im i ranim 30-im godinama, što je preferirano doba za pešadije. Za Kijev je ovo pitanje politike; mobilišu se samo muškarci od 27 i više godina. Iako Rusija ima veću ukupnu populaciju, problem regrutacije vojske pogoršava nedostatak ljudstva i emigracija stotina hiljada muškaraca od 2022. Ukoliko Rusija proširi obim svojih ofanzivnih operacija do 2024. i 2025. godine, njen niz dobrovoljaca sam po sebi ne bi bio dovoljan i zemlji će verovatno biti potrebne dodatne runde mobilizacije.

Rusija koristi finansijske podsticaje i skupe socijalne garancije da privuče volontere. Da bi ispunile kvote, vlasti takođe pribegavaju prinudnim merama kao što su racije u fabrikama, spavaonicama, pa čak i restoranima kako bi pronašle muškarce za regrutaciju, vršeći pritisak na imigrante i pritvorenike. Rusija takođe regrutuje strane borce – a uskoro i strane kriminalce – u svoje redove. Regrutacija osuđenika je možda već prešla tačku smanjenja povratka. Pre rata, broj zatvorenika u ruskim zatvorima bio je konstantan na oko 400.000 do 420.000. Do 2024. taj broj je pao na 266.000, gotovo sigurno zbog regrutovanja od strane ruskih vojnih i privatnih plaćeničkih kompanija kao što je Vagner.

Preostali osuđenici takođe možda više neće biti dostupni, jer Rusija obično zapošljava oko 100.000 zatvorenika u bilo kom trenutku kako bi rešila trenutni nedostatak radne snage u zemlji. Prema procenama ruskih vlasti, nedostaje 4,8 miliona domaćih radnika. Ovaj nedostatak obuhvata više industrija i većinu ruskih regiona. Radnici koji su u prošlosti služili za popunjavanje nestašice – migranti, zatvorenici, studenti – sada su potrebni za rat ili regrutaciju. Nažalost, ruski problemi sa ljudstvom će igrati malu ulogu 2025. i kasnije, dok ruske trupe iscrpljuju i preplavljuju ukrajinske jedinice svojom brutalnom taktikom 2024. godine.

KOLIKO JE SADA?

Tokom proteklih pet meseci, ruska strategija je bila da koristi višestruke napade da oslabi i iscrpi ukrajinske snage duž linije fronta. Tada je Avdiivka postala glavna meta. Nakon pada grada sredinom februara, Rusija je odmah pojačala svoje napade u ovom i drugim pravcima. Ruske snage imaju malo razloga da ne nastave sa napadima. Pritiskom na dalje, oni maksimiziraju zamah pre nego što se tlo odmrzne i blato se vrati, iskorišćavaju prednosti inferiornih ukrajinskih snaga koje racionalizuju svoju opremu i napadaju ukrajinske snage pre nego što imaju vremena da se u potpunosti ukopaju, dok je američka pomoć blokirana u SAD Predstavnički dom Kongresa.

Sve u svemu, loš je znak za Ukrajinu i njene pristalice to što Rusija ima toliko poverenja i u sopstvene sposobnosti i u nesigurnu situaciju Ukrajine da ubrzava svoje napade uoči ruskih predsedničkih izbora sredinom marta. Ove ofanzive verovatno ne bi bile odobrene da Kremlj nije siguran u izglede za uspeh. Drugim rečima, Rusiju očekuju dalje pobede na bojnom polju.

Čini se da su trenutni ciljevi Rusije napredovanje ka granicama Donjecka i poništavanje rezultata ukrajinske kontraofanzive u Zaporožju 2023. U Donjecku bi mogli da pokušaju da stignu do grada Pokrovska kako bi osigurali ključne putne i železničke mreže i zauzeli ostatak Donjecke oblasti ili pokrajine, odakle bi na kraju mogli da napadnu preostala ukrajinska uporišta u Kramatorsku i Slavjansku. Ruske snage će takođe verovatno pokušati da napreduju u Zaporoškoj oblasti, posebno oko Orihiva, gde je teren otvoren i gde je pripremljeno manje ukrajinskih odbrambenih položaja. Na severu, ruske snage pokušavaju da se približe Kupijansku, koji bi mogao da posluži kao baza u Harkovskoj oblasti.

Potpuno ponovno zauzimanje zapadnog Hersona izgleda malo verovatno s obzirom na težak teren tamo, bez obzira na dostupnost ruske ljudstva i snaga; Pored toga, prošlogodišnje uništavanje brane Kahovka sada ograničava asfaltirane rute preko Dnjepra u Hersonu. Takođe nema znakova da Rusija gradi snage neophodne da ponovo okupira oblast Harkova do kraja 2024. godine. Da bi Rusija pokrenula novu ofanzivu širom regiona, preostala linija fronta bi morala da bude stabilna – ukrajinske snage bi morale da budu stacionarne ili nesposobne da se premeste – i Rusija bi morala da postavi bar još jednu kombinovanu vojsku, ali verovatno i više ( 50.000 do 100.000 ljudi, u zavisnosti od stanja ukrajinske odbrane). Ove okolnosti danas ne postoje. Ali ako se uslovi na bojnom polju ne promene i Rusija pokaže dovoljno snaga, ovo bi mogla biti budućnost Ukrajine.

Da bi mogle da zadrže svoje pozicije 2024. godine, ukrajinskim oružanim snagama su hitno potrebne zalihe municije i ljudstva. Uz pojačanja koja dolaze, Ukrajina može da odbrani liniju fronta ove godine i obnovi svoju borbenu moć dok se zapadna industrija razvija do 2025. godine i kasnije. Zapadna vojna pomoć – posebno američka – mora se brzo odobriti da bi se održale kritične zalihe municije i održali postojeći borbeni sistemi. Zatim, Kijev treba da obuči i obuči osoblje za popunu jedinica na frontu. Nažalost, za pronalaženje više vojnika će najverovatnije biti potrebna nepopularna mobilizacija. Kašnjenja u pomoći pogoršavaju dilemu Kijeva. Najzad, Ukrajina mora da ubrza izgradnju pripremljenih odbrambenih položaja.

Bez ovih hitnih mera, racionalizacija municije u Ukrajini će se nastaviti na proleće i leto. Suočene sa stalnim ruskim napadima, jedinice sa manjkom posade mogle bi postati sve više šuplje i izgubiti sposobnost da se brane. Ukoliko se odmah nešto ne preduzme, Ukrajina i Zapad idu ovim putem.

Dugoročne slabosti ruske vojske neće biti važne ako Ukrajina ove godine ne bude podržana. Ukrajinski vojnici na frontu su sve više u opasnosti – ne zato što im nedostaje volje za borbu ili zato što ne poznaju slabosti neprijatelja, već zato što im nedostaje municije i ljudstva. Ako Zapad, posebno Sjedinjene Države, ne žele da se front u Ukrajini dalje povija ili, što je još gore, kolaps, oni moraju hitno odobriti pomoć. A ako Kijev želi da održi svoje napore, moraće da donese teške odluke o tome kako da generiše više radne snage. Vreme ističe./foreignaffairs.com/