NATO se priprema za rat sa Rusijom

Lord Hejstings Ismej, prvi generalni sekretar NATO-a početkom 1950-ih, čuveno je izjavio da je primarni cilj alijanse „da drži Sjedinjene Države unutra, Nemačku potisnuto, a Rusiju napolju“. U svetlu aktuelnih dešavanja, njegovu izjavu treba ažurirati: „Da podigne Nemačku, zadrži SAD unutra i pobedi Rusiju“.

Ova tri principa predstavljaju najvažnije izazove sa kojima se NATO danas suočava. Nemačka je bila potisnuta tokom Hladnog rata zbog svoje genocidne politike tokom Drugog svetskog rata. SAD i njihovi ratni saveznici okupirali su Nemačku kao garanciju da zemlja neće oživeti svoj politički ekstremizam i vojni ekspanzionizam. Paradoksalno, od reimperijalizacije Rusije nakon Putinovog dolaska na vlast, nemački saveznici su se više puta žalili na niske rashode Berlina za odbranu, neadekvatne oružane snage i pacifistički mentalitet. Berlin su takođe kritikovali Poljska i drugi istočni susedi zbog umirivanja Rusije kupovinom njene energije, razvijanjem poslovnih veza i verovanjem da Rusija više ne predstavlja imperijalnu pretnju.

Nakon pobede Zapada u Hladnom ratu, strahovi od nemačkog ponovnog naoružavanja su se razišli. Zemlja je postala stabilna demokratija i ključni član EU, ne predstavljajući vojnu pretnju svojim susedima. Nemačka sada ima priliku da postane konstruktivna sila tako što će dati značajan doprinos evropskoj bezbednosti. Vojni rashodi Berlina porasli su na 88,5 milijardi dolara do 2024. godine, što ga čini četvrtim najvećim vojnim potrošačem na svetu po prvi put od ponovnog ujedinjenja i najvećim u Zapadnoj Evropi. Povećanje rashoda omogućeno je vanbudžetskim fondom od 105 milijardi dolara, osnovanim 2022. godine. Novi kancelar Fridrih Merc posvećen je snažnoj nemačkoj vojsci kako bi se suprotstavio ruskom ekspanzionizmu, a ministar odbrane Boris Pistorijus izjavio je da Berlin mora povećati svoj trenutni broj aktivnih vojnika od 182.000 za 60.000 kako bi ispunio ciljeve NATO-a.

Što se tiče drugog principa NATO-a, evropski saveznici su odlučni da podrže američku posvećenost odbrani Evrope. Oni priznaju da, bez Sjedinjenih Država, Evropa trenutno nije u stanju da izdrži kontinuirani ruski napad. Nekoliko zemalja je poslalo svoje lidere u Belu kuću da ubede predsednika Trampa da ne napušta savez i da pokažu svoju spremnost da značajno povećaju vojne izdatke u skladu sa zahtevima SAD. Očekuje se da će se lideri NATO-a na samitu u Hagu od 24. do 26. juna složiti da povećaju izdatke na 5% bruto domaćeg proizvoda (BDP) tokom narednih pet godina, uključujući 3,5% za isključivo vojne izdatke i 1,5% za stavke vezane za odbranu. Ministri odbrane su se već složili da značajno povećaju kopnene snage, protivvazdušnu odbranu i mogućnosti dugog dometa kroz povećanje nove vojne opreme za 30%.

Treći princip NATO-a je da se imperijalna Rusija drži podalje od demokratske Evrope i da se porazi ruska vojska. To znači povećanje isporuke oružja Ukrajini i izgradnja vojnih proizvodnih pogona u Kijevu kako bi se osujetio ruski napor za osvajanjem i potkopala njena sposobnost da se ponovo naoruža i preti ostatku Evrope. U julu 2023. godine, saveznici NATO-a su se na samitu u Viljnusu složili oko novih regionalnih planova za suprotstavljanje ruskoj ofanzivi i od tada rade na utvrđivanju preciznih potreba za vojnom opremom i ljudstvom.

Obaveštajni i vojni zvaničnici u nekoliko zemalja sada biju uzbunu da članice NATO-a moraju biti u potpunosti spremne za rat. Prema rečima nemačkog generala Karstena Brojera, generalnog inspektora Bundesvera, članice NATO-a moraju da planiraju ruski napad u naredne četiri godine. Moskva očigledno proizvodi oko 1.500 glavnih borbenih tenkova godišnje, od kojih bi neki mogli biti korišćeni za ofanzivu protiv jedne od baltičkih država do 2029. godine. Evropska vojna industrija mora značajno povećati svoju proizvodnju kako bi se izjednačila sa ruskom. Holandski admiral Rob Bauer, šef Vojnog komiteta NATO-a, upozorio je da alijansa mora da „očekuje neočekivano“ i da se pripremi za ruski napad. Izveštaj nemačke Federalne obaveštajne službe (BND) tvrdi da bi Rusija mogla biti spremna za „konvencionalni rat velikih razmera“ do 2030. godine. Danska odbrambena obaveštajna služba (DDIS) takođe je tvrdila da bi Moskva mogla biti spremna za „rat velikih razmera“ u Evropi u narednih pet godina.

Sva ova upozorenja ukazuju na jedan očigledan zaključak: poraz Rusije u Ukrajini jačanjem vojnih kapaciteta Kijeva je preduslov za držanje Rusije van Evrope, a to je u skladu sa osnovnim principima NATO-a.

Januš Bugajski je viši saradnik u Fondaciji Džejmstaun u Vašingtonu i autor tri nove knjige: Pivotal Poland: Europe’s Rising Power, Failed State: A Guide to Russia’s Rupture, i Free Nations, New States: The End Stage of Russian Colonialism (Anthology)